Haška pravda i posledice

Šok i iznenađenje su prvi utisci posle oslobađajuće presude Anti Gotovini i Mladenu Markaču u Hagu, rekao je u emisiji "Oko" direktor Dokumentacionog centra "Veritas" Savo Štrbac.

Ovde možete pogledati/preuzeti emisiju Oko

"Očekivao sam posle prvostepene presude da kazna u drugostepenom postupku može biti ublažena, poučen iskustvom iz nekih ranijih suđenja, da eventualno generali budu osuđeni kao pomagači u udruženom zločinačkom poduhvatu, ako već ne kao učesnici, ali nisam očekivao oslobađanje", navodi Štrbac.

Dugogodišnji izveštač iz Tribunala Ljiljana Smajlović kaže da su Hrvati danas proslavljali pobedu. Ne radi se o tome da su dva generala oslobođena, već da Haški sud tvrdi da nijedan Srbin nije planski ubijen u Hrvatskoj, već je sve bilo plod neke individualne akcije, ističe Smajlovićeva.

"U Hrvatskoj niko nije planirao zločine, a mi imamo presude srpskim predsednicima, srpskim ministrima, srpskim generalima, da su oni pet godina planirali i činili zločine kad je reč o Hrvatskoj i BiH. Razlika između nas i Bosanaca i Hrvata koji su počinili ratne zločine, ispada, po presudama u Haškom sudu, da smo samo mi kolektivno planirali etničko čišćenje, čak i genocid", navela je Smajlovićeva.

Advokat Tomislav Višnjić kaže, da se, prema informacijama iz hrvatskih pravnih krugova, žalbeni sud iksljučivo fokusirao na individualnu krivicu, dok se sud u prvostepenom postupku fokusirao na šire određenje krivice.

Ljiljana Smajlović kaže da presuda govori o neverovatnoj razlici u primeni pravnih standarda.

"Imali smo brionske transkripte u kojima se jasno planira zločin. U kojima Miroslav Tuđman kaže: "Hajde da im kažemo kuda da beže da bi što pre otišli", a Franjo Tuđman kaže: "Ne, hajde da se napravimo kao da mi želimo da oni ostanu". Za Slobodana Miloševića ne da nije bilo dokaza u ovom smislu, nego je mnogo vremena u Haškom sudu utrošeno da na ono pola rečenice sa Gazimestana, "da ni oružane bitke nisu isključene". Znate koliko je vremena utrošeno da se dokaže da tu počinje njegov genocidni plan, naglašava Smajlovićeva.

Takođe, kako navodi, u današnjoj presudi se navode imena 11 ljudi, stranaca, koji su sedeli u Kninu i svedočili.

"I ovako se kaže - ovi ljudi nisu stručnjaci za artiljerijski rat, oni su pogrešno to procenili, a prvo veće je strašno pogrešilo što nije uzelo u obzir mišljenje svedoka Džonsa, a to je američki vojni ekspert koji je nije bio u Kninu, ali je on naknadno došao i on je kao poznavalac ratne taktike, procenio i ubeđivao novo veće da je general Gotovina učinio sve što može jedan general da smanji zločine", navodi Smajlovićeva.

Štrbac: Meronova odluka

Savo Štrbac podeseća da su dvojica sudija bila protiv presude i da je u takvim situacijama odluka na glavnom sudiji i navodi da je ovo presuda Teodora Merona.

"Ovo je veliki uspeh hrvatske države u diplomatskoj akciji, oni nisu ništa krili, plaćali su lobističku organizaciju iz Amerike, imali smo i "dvanaestoricu veličanstvenih", koji su zahtevali da ih sud prihvati kao prijatelje suda", navodi Štrbac i dodaje da je sud to odbio, ali da je predsednik suda pročitao njihove stavove. Presuda, kako ističe, više liči na politički pamflet.

Smajlovićeva smatra da presuda nema veze sa lobiranjem i dodaje da su Hrvati imali ozbiljne saveznike. "Neko je učestvovao u ratu na njihovoj strani i pobrinuo se da svedok Džons dođe, Amerikanci su na bitan način pomagali Hrvatskoj", navodi Smajlovićeva.

Kako podseća, advokat Zdenko Tomanović je još 2011. godine rekao da će optužba za udruženi zločinački poduhvat pasti jer Srbija nema međunarodni pravni kredibilitet. "Izgleda da naše žrtve ne vrede kao druge", kaže Smajlovićeva.

Tomislav Višnjić navodi da je odbrana Gotovine uspela da jedan nazovi lokalni problem, to šta je jedan hrvatski komandant radio na terenu, predstavi kao globalni.

"Odatle dolazi taj nivo podrške koi su dobili, a to je taj niz eksperata, generala, koji su u žalbenom postupku uticali na sud ili na druge relevantne činioce", navodi Višnjić.

Savo Štrbac veruje da presuda neće negativno uticati na Srbe u Hrvatskoj i podseća da, kad je reč o "Oluji", imamo još dva spora, jedan pred Međunarodnim sudom pravde za genocid, a drugi pred Federalnim sudom u Čikagu, po tužbi krajiških Srba.