Hag, istraga protiv Karle del Ponte

Predsednik Haškog tribunala Teodor Meron formirao je posebno sudsko veće koje će ispitati ima li osnova za pokretanje istrage protiv bivše glavne tužiteljke Karle del Ponte, zbog nepoštovanja suda.

Meron je to učinio na zahtev bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, kome Tribunal sudi po optužnici za genocid nad nesrbima u BiH. Odluka predsednika suda neuobičajeno je brza, budući da je Karadžić zahtev podneo 27. septembra.

Karadžić je zatražio od sudije Merona da otvori istragu protiv Del Ponteove zato što je američkim diplomatama 2004. prenela sadržaj poverljivog dokumenta sa suđenja Slobodanu Miloševiću.

Članovi posebnog veća, sudije Kristof Fluge iz Nemačke, Bakone Moloto iz Južne Afrike i Barton Hol sa Bahama imaće zadatak da, po Meronovom nalogu, ispitaju da li je
neophodno postaviti tužioca koji bi istražio da li je Del Ponteova odgovorna za nepoštovanje suda.

Karadžić je, u zahtevu za otvaranje istrage, citirao diplomatsku depešu koju je Ambasada SAD u Hagu, 16. aprila 2004, uputila Stejt departmentu. U depeši piše da je Karla del Ponte, istog dana, američkim diplomatama prenela ko je na listi svedoka Miloševićeve odbrane, koju je bivši predsednik Srbije i SRJ, tri dana ranije, sudu podneo kao poverljivi dokument.

"Citajući direktno sa liste izvučene iz podneska, ona je rekla da su podneskom obuhvaćeni bivši predsednik Bil Klinton, bivša državna sekretarka Madlen Olbrajt, bivši ministar odbrane Vilijam Koen, ambasador Kristofer Hil, general Vesli Klark i bivši ambasador Ričard Holbruk", piše u depeši, koju citira Karadžićeva odbrana.

Karadžić tvrdi da je Karla del Ponte, time što je američkim diplomatama otkrila sadržaj dokumenta pod pečatom, prekršila pravila Tribunala, sugerišući da je tadašnja glavna tužiteljka odgovorna za nepoštovanje suda.

Karadžić je podsetio i da je posebno veće Tribunala u prošlosti ispitalo da li je bivši upravnik sudskog pritvora Timoti Mekfaden prekršio pravila time što je američkim diplomatama preneo detalje o Miloševićevom zdravstvenom stanju. 

To veće je konstatovalo da nema osnova da Mekfaden bude optužen za nepoštovanje suda, ne isključujući, međutim, mogućnost da protiv njega bude pokrenut disciplinski postupak. Nikakav postupak, potom, nije bio pokrenut.

Zanimljivo je da je u američkim diplomatskim depešama, koje je objavio Vikiliks, predsednik Tribunala Meron 2003. godine bio nazvan "najeminentnijim podržavaocem napora vlade SAD u Tribunalu".

U depeši su citirane i reči kojim je Meron zahtevao da zvanični Vašington spreči reizbor Del Ponteove, o čijim je sposobnostima negativno govorio.

Nakon što je depeša objavljena, dopisnik Bete je, sredinom juna ove godine, predstavnicu Tribunala Magdalenu Spalinsku upitao planira li sud da pokrene istragu o Meronovim tadašnjim razgovorima sa američkim diplomatama. Spalinska je odgovorila da "nema planova" za takvu istragu.