Inflacija u vrtlogu rata, rast cena hrane najviše uticao na kućni budžet

Prema zvaničnim statističkim podacima, prosečna neto zarada u decembru u Srbiji iznosila je 74.629 dinara. Plate su u prošloj godini nominalno porasle za 9,4, a realno za 5,4 odsto.

Građani sa kojima smo razgovarali kažu da su cene rasle i pre sukoba u Ukrajini.

Na džep potrošača najviše je uticao rast cena hrane.

"Verovatno svi osećaju da su cene poljoprivrednih proizvoda skočile za oko 30 do 40 odsto, za godinu dana što je visok rast i cena hrane zajedno sa cenom energenata je uticala čak da nam se vratila inflacija", kaže prof. dr Dejan Erić, dekan Beogradske bankarske akademije. 

Iako su, zbog rata u Ukrajini, cene energenata i žitarica izuzetno porasle, tako da je struja trenutno skuplja čak 8 puta, to zasad nije znatnije uticalo na cene kod nas, zahvaljujući delom i tome što je država neke od osnovnih cena ograničila.

Osnovnih poljoprivrednih artikala proizvodimo dovoljno, a raspolažemo i robnim i deviznim rezervama, kažu stručnjaci Ekonomskog instituta.

"Sad je problem kako eksterni šok koji se dešava preko energenata ublažiti da se dalje ne prelije, ili preko uvoznih ostalih cena ne prelije na ostale proizvode. Jedna deo će tvrditi u ovom trenutku da je moguće sve zaštititi, to ne bi bilo tačno. Imamo inflacione pritiske, inflacije će verovatno rasti u narednim mesecima", rekao je dr Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta.  

Narodna banka je pre izbijanja sukoba u Ukrajini prognozirala da bi se inflacija izazvana pandemijom mogla vratiti u planirane okvire sredinom godine, ali se situacija u međuvremenu drastično pogoršala.

Izvesno je da će se, što duže bude trajao konflikt u Ukrajini, cene sve teže držati pod kontrolom, a neizvesno je i to koliko će, u tim okolnostima, rast plata moći da prati inflaciju.