Zašto je posustala prehrambena industrija Srbije

Ukupni rezultati u industrijskoj proizvodnji izvesno bi bili još bolji da nije bilo pada u prehrambenoj industriji, koja je prepolovila ukupne rezultate prerađivačke industrije. Zbog čega se to desilo, ni ekonomisti nemaju precizan odgovor.

"Letos je počela da pada proizvodnja mesne industrije, koja je vrlo stabilno rasla cele 2018. i u prvom delu 2019. Najpre smo mislili da je to zbog svinjske kuge, ali nije. Glavni i osnovni razlog je što koliko ja znam – imamo samo jednog proizvođača koji je prihvatljiv u inostranstvu", objašnjava Stojan Stamenković iz časopisa Makroekonomske analize i trendovi.

U Ministarstvu privrede razloge zastoja vide ne samo zbog kosovskih taksa već i zbog smanjene tražnje na globalnom tržištu, kao i obaveznog remonta petrohemijskih i naftnih postrojenja.

"Ona je jedna od četiri oblasti gde smo dodelili najveći broj kredita. Vi danas imate zdravu i dobru tehnologiju da možete da se pojavite na ozbiljnim i zahtevnim tržištima s jedne strane, imate dobre kapacitete kada su u pitanju hladnjače", kaže Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede.

Nisu svi loše prošli

Neki od velikih izvoznika i uvoznika kažu da su, uprkos velikoj konkurenciji u konditorskoj industriji, godinu završili u plusu. Recept: na vreme završena konsolidacija, deinvestiranje u manje perspektivne programe, a favorizovanje prepoznatljivih proizvoda.

Vladimir Čupić, direktor "Atlantik grupe" Srbija, navodi da očekuju rast između tri i četiri odsto, nekih 3,5 odsto

"Ono što je dobro je da su državni podsticaji odnosno subvencije za prehrambenu industriju značajno relaksirani i dostižu do 20 odsto investicije i mislim da je to značajan faktor i da će se efekti toga osetiti u narednim godinama", ističe Čupić.

I dok je prehrambena industrija označena kao odgovorna za lošije rezultate prerađivačke industrije, dotle je u vrhu izvoznika.

Plus u robnoj razmeni sa Hrvatskom

Posle godina deficita, u Srbija je u plusu i u robnoj razmeni sa Hrvatskom.

Za 11 meseci prošle godine ukupna robna razmena dostigla je 1,6 milijardi evra, što je povećanje od 1,7 odsto.

Suficit na strani Srbije je bio 50,6 miliona evra.

"Ono što je dobro jeste da smo uspeli da ostvarimo suficit na tržištu koje je deo EU. Govorim naravno o Hrvatskoj i mislim da se ti trendovi i trend koji imamo u tom kontekstu neće zaista menjati, naročito u duhu ekonomske politike koju želimo da sprovodimo u narednih pet godina, odnosno deset godina kroz program Srbija 2020-2025", kaže Stevanović.

Bolji rezultati svakako se očekuju u sektoru motornih vozila, jer je "Fijat" posle božićnih i novogodišnjih praznika ponovo pokrenuo proizvodnju, a italijanska štampa uveliko piše o novom modelu iz Kragujevca koji će biti predstavljen na nekom od predstojećih međunarodnih salona autobobila.