Mihajlović: Akcenat je na izgradnji novih puteva i manjih aerodroma

Program "Srbija 2025", koji su u subotu javnosti predstavili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić sadrži plan investicionih projekata za dalji razvoj zemlje u narednih pet godina. 

"Novi investicioni plan stavlja Srbiju na jednu potpuno novu, drugačiju poziciju u odnosu na sve druge države naročito u oblasti infrastrukture", izjavila je potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović u emisiji Sedmica Prvog programa Radio Beograda. 

Kako kaže, nije reč samo o transportnoj već i o komunalnoj i socijalnoj infrastrukturi, odnosno stvaranju uslova koji će građanima omogućiti da bolje žive i da životni standard bude bolji.

Cilj nam je, kaže ministarka Mihajlović, da ljudi ostaju da žive u Srbiji.

"Akcenat će biti na izgradnji novih puteva, auto-puteva, regionalnih pruga, još nekoliko manjih aerodroma, na komunalnoj infrastrukturi - svemu onome što je neophodno da bi ljudi u svakom delu Srbije imali jednake uslove za život", istakla je ministarka.

Završeno i pušteno u saobraćaj 350 kilometara auto-puteva

Ministarka Mihajlović kaže da je 2019. bila godina infrastrukture. Završene su neke saobraćajnice na koje je Srbija čekala 20, 30, 40 godina. 

"Završen je Koridor 10 i pušten u saobraćaj i južni i istočni krak. To je važno zbog regionalnog povezivanja Srbije u infrastrukturom transportnom smislu ali je Srbija isto tako završila i jedan veliki deo auto-puta Miloš Veliki. Danas se od Beograda do Čačka dolazi za 55 minuta. Kada sam imenovana za ministarku saobraćaja 2014. godine imali smo nesrećno urađenih 12 kilometara puta Miloš Veliki. Bilo je puno problema na toj deonici. Imali smo deonicu iz njive u njivu i ništa više od toga. Danas imamo 120 kilometara puta", ukazala je Mihajlovićeva.

Prema njenim rečima, u prethodne četiri godine završeno je i pušteno u saobraćaj 350 kilometara auto-puteva.

To je, kaže, važno za građane ali to je važno i za privredni razvoj, za građevinarstvo, za sve druge manje delatnosti u našoj zemlji.

"To se vidi i po uticaju građevinarstva na rast bruto društvenog proizvoda. Ono što je takođe važno je da naredne godine nastavljamo započeto ali počinje i izgradnja nekih drugih autoputeva. Važno je da se povežu regioni unutar Srbije kao što je važno da se Srbija poveže sa regionom. Nismo mi slučajno započeli jedan deo auto-puta ka BiH, nismo slučajno nastavili da gradimo od Čačka prema Požegi. Počeli smo radove na deonici auto-puta i brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma - Šabac", kaže ministarka Mihajlović.

Istakla je da je ono što se čekalo mnogo godina početak radova na Moravskom koridoru, to je 112 kilometara auto-puta. 

Taj koridor, smatra, povezaće pola miliona ljudi ali i više od 25 hiljada malih i srednjih preduzeća 

Veruje i nada se da ćemo u 2020. godini početi da se radi i Fruškogorski koridor i da će se povezati Valjevo sa auto-putem. 

Ukazuje da Srbija od 2014. godine nije počela da završava svoje auto-puteve - bila bi potpuno izolovana.

"Tranzitni saobraćaj 2014. nije išao preko Srbije iako je to najkraća ruta. Tranzitni saobraćaj išao je preko Bugarske i Rumunije iako je ta ruta duža 120 kilometara, ali su imali više kilometara autoputeva. Na Koridoru 10, 2014. imali smo 34 miliona automobila, a na kraju 2019. godine imamo 60 miliona automobila. To je rezultat upravo izgrađenih deonica auto-puta i nismo više izolovani jer smo polako počeli da vraćamo taj saobraćaj sa koridora 4, odnosno preko Bugarske i Rumunije na teritoriju Srbije. Mi smo najkraća ruta i za nas je komparativna prednost da iskoristimo sve što možemo u tranzitom saobraćaju, kako putničkom tako i železničkom", rekla je Mihajlovićeva. 

Ne ulaže se, ističe, slučajno u železnički transportni saobraćaj. "I tu imamo za 320 kilometara kraću rutu u odnosu na Bugarsku i Rumuniju. Zato Srbija ulaže u brzu prugu, zato ćemo nastaviti da uložemo u izgradnju pruge između Beograda, Niša i Preševa. Počinju radovi na deonici Niš-Dimitrovgrad, dakle povezujemo se sa Bugarskom kako bi smo vratili tranzit na našu teritoriju", kaže ministarka Mihajlović.

Investicije u vodni saobraćaj

Ministarka saobraćaja kaže da su 2014. godine ulaganja u vodni saobraćaj iznosila nešto ispod 10 miliona evra, a da su danas ta ulaganja daleko veća i iznose 260 miliona evra.

"Mi danas čistimo Dunav u onim delovima gde kad dođe lepo vreme ili kada je sušni period brodovi ne mogu da prođem zbog starih brodova zaostalih još iz Drugog svetskog rata a koji se nalaze na dnu Dunava. Zbog toga Srbija nije imala potpuno plovan Dunav a verujem da će ga sledeće godine imati. To jedan jako važan strateški projekat za našu zemlju. Osim toga gradićemo novu luku - Luku Beograd", kaže ona.

Trenutno se radi projektno-tehnička dokumentacija, ta luka će biti u blizini mosta Pupin.

"U martu počinju radovi na luci Smederevo, a proširićemo i određena lučka područja na postojećim lukama. Počela je rekonstrukcija brodske prevodnica na Đerdapu koja nije rekonstruisana više od 40 godina. Sve su to značajni, strateški kapitalni projekti koji se sada dešavaju u vodnom saobraćaju. Za nas je osim Save i Dunava značajna i reka Tisa koja je takođe postala međunarodna plovna reka ima i tu hoćemo da ulažemo u infrastrukturu", istakla je ministarka.

Značajni rezultati u aviosaobraćaju

Navodi da je nesporno da je danas najveći i najbrže rastući aerodrom u regionu aerodrom  "Nikola Tesla". On ove godine beleži više od šest miliona putnika, a 2014. godine imao je 3,5 miliona putnika.

Ministarka je rekla da je niški aerodrom 2014. godine imao 1.500 putnika, a prošle nedelje imali smo 400.000-tog putnika na tom aerodromu.

To govori da smo uspeli da uložimo u niški aerodrom, u njegovu infrastrukturu, da imamo neke nove linije i sad imamo situaciju da niški aerodrom praktično predstavlja jednu vrstu rezerve Nikoli Tesli.

Prema njenim rečima, na niškom aerodromu će se graditi i jedan novi toranj. "Tu je i aerodrom u Kraljevu koji smo letos pustili za civilni saobraćaj. Za sada postoji redovan saobraćaj ka Beču a od marta bi trebalo da se uvede i linija ka Solunu. Naš cilj je da Kraljevo ima kargo aerodrom odakle bi se prevozilo i izvozilo sve ono što može da se proizvede u tom delu Srbije. Zbog toga će se graditi još jedna pista koja će košatati 25 miliona evra", kaže ona. 

U poboljšanju poslovnog ambijenta u Srbiji mnogo je urađeno ali još ima prostora da se neke stvari poprave.

"Danas smo na devetom mestu po brzini izdavanja građevinske dozvole a bili smo na 184. mestu. Ono što predstoji u narednoj godini to je izrada elektronskog katastra i E-prostora. To će znatno smanjiti čekanje ali i prostor za korupciju", rekla je ona. 

Država će pomoći domaćim građevinskim firmama 

Ukazuje da sve infrastrukturne projekte koje smo završili najvećim delom radile su naše kompanije.

Primedba javnosti da najveće projekte rade strane firme donekle je opravdana, smatra ministarka.

"Nosioci posla velikih infrastrukturnih projekata uglavnom jesu neke druge, strane kompanije što je proizašlo iz mnogih strateških sporazuma koje Srbija ima sa Kinom, Ruskom federacijom, Turskom i tako dalje. Međutim, svi glavni podizvođači su naše kompanije pa onda ispod toga opet naše kompanije. Na deonica Surčin-Obrenovac koju smo pustili u decembru radilo je preko 200 malih i srednjih srpskih građevinskih kompanija", kaže ona.

Razlog zašto neke naše kompanije ili bar jedan deo njih nije nosilac ili glavni izvođač jeste, pre svega, ogroman finansijski problem koji su naše kompanije prošle u prethodnih 20 godina, objašnjava Mihajlovićeva.

"I druga stvar je što nemaju dovoljno mehanizacije. Zato smo razgovarali sa Privrednom komorom Srbije i sa građevinskim kompanijama kako da im kao država pomognemo. Jedna stvar koja se odmah iskristalisala a što će biti svakako na nekoj sednica vlade, jeste predlog da država pomogne u kupovini mehanizacije koja je potrebna građevinskim, putarskim kompanijama. Predlog je da polovinu vrednosti subvencioniše država a polovinu same firme", istakla je ona.

Druga stvar je kako i na koji način da država da garancije određenim građevinskim kompanijama da mogu da rade na nekim poslovima.

O rešenju tog problema, kaže, razgovaramo sa udruženjem banaka. "Pokušavamo da nađemo način jer bi to značilo da država mora da pruži određenu finansijsku garanciju za građevinske kompanije. Ono što se takođe očekuje od građevinskih firmi je da poslove rade pre svega kvalitetno i u određenim rokovima. Jako je važno da naše građevinske kompanije moraju da se udružuju. Ne možemo stalno da mislimo da sve znamo i da jedna kompanija može sve. Što se više građevinskih kompanija bude udružilo to će oni biti jače. Mi ćemo kao država uraditi sve što možemo i neke odluke očekujemo već početkom 2020. godine", poručuje ministarka Mihajlović.

Srbiji treba novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti

Zorana Mihajlović koja je na čelu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost poručuje da je neophodno doneti novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji će biti jedan moderan zakon.

"Ne možemo raditi sa zakonom iz 2009. godine kada se toliko toga promenilo", kaže ona. 

Kada je reč o borbi protiv nasilja nad ženama i devojčicama, država je, ističe, mnogo toga uradila i da je izmenjeno i prilagođeno mnogo zakona. 

"Pre nekoliko godina u zakonu smo imali samo žrtve porodičnog nasilja. Niko nije pominjao, na primer, žrtve partnerskog nasilja. Sada imamo izmenjene zakone pa imamo i tako nešto. U prethodnih 10 godina ubijeno je tri stotine žena u porodičnom i partnerskom nasilju. Tri stotine žena više nema samo zato što su žene. Nije dovoljno da samo država ima svoje zakone", rekla je ministarka.

Smatra da mora da dođe do širokog i zajedničkog rada na tome i da su tu mediji jako važni, ponekad i ključni.

"Bitno je da se na tom problemu radi kontinuirano. Jako je važna preventiva i društvena svest da to što se dešava negde pored nas - to je kao da se dešava nama. Na tome treba raditi mnogo više zajednički sa medijima i sa celim  i društvom. To je društveni problem. To nije samo problem Vlade Srbije ili jednog dela društva", kaže ministarka.