Država pomaže razvoj vinarstva

U Srbiji je pod lozom 25.000 hektara. Pod našim autohtonim sortama, tamnjanikom i prokupcem oko osam odsto zasada. Mnogo više nego ranije, ali manje od mogućnosti.

Vlada obećava finansijsku pomoć vinarima već od sledeće godine. 

"Država Srbija želi da stane iza vinara, želi da stane iza cele ove industrije i da kroz strategiju razvoja ova privredne grane u narednih deset godina obezbedi i potrebna finansijska sredstva, kako bismo još više zaradili i vi vinari i država i kako bismo na još bolji način predstavljali našu zemlju", rekao je ministar finansija Siniša Mali.

U Ministarstvu poljoprivrede su zadovoljni što je vinarstvu dat prioritet.

"Po prvi put mi svi imamo isti cilj, to je cilj da jednu granu poljoprivredne proizvodnje potpuno unapredimo, a to je samo posledica toga da država ima para da može da uloži dovoljno u sve ovo", naveo je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Do sredine novembra strategija 

Strategija razvoja vinarstva u Srbiji do 2030. godine biće završena do sredine novembra. Vinari se pozivaju da sa svojim bogatim iskustvom, uzmu učešće u njenoj izradi.

"Strategija će obraditi podizanje vinarija, opremanje vinarija, zatim razvoj vinskog turizma i ono što je veoma važno a to je promocija srpskih vina i srpskih regija u zemlji i inostranstvu", istakao je Božidar Aleksandrović, predsednik Saveza vinara i vinogradara Srbije.

Pomoću čaše namimiti turiste  

Popularnost vinskog turizma je globalni trend. Tako je i u Srbiji.

"Ako vam kažem da su u prvih osam meseci ove godine Kinezi najbrojniji stani turisti u srbiji a da upravo oni tokom boravka u našoj zemlji obiđu bar jednu vinariju i bar jednu destileriju, to znači da zaista ovaj vid turizma ima veliki značaj", smatra državni sekretar za turizam Miroslav Knežević.

Nepregledni vinogradi i vina iz mnogih italijanskih vinskih regija u tu zemlju svake godine dovedu deset miliona stranih turista, kaže profesor enologije u Udinama i konsultat u izradi strategije razvoja vinarstva.

"Probao sam mnoga srpska vina, vina odličnog kvaliteta. Kvalitet je neophodan, ali nije dovoljan, važan je imidž", naveo je profesor enologije Valter Filiputi.

Vinarijama je teško a skoro i nemoguće da se same probiju na svetskom tržištu, nije lako ni vinskim regijama. Najveću šansu srpska vina imaju ako se na svetskom tržištu pojave sa etiketom "Made in Serbia".