Fiskalni savet predlaže kako da se raspodeli višak u budžetu

Očekivani višak od 45 milijardi je uz bolju naplatu poreza, rezultat smanjenja javnog duga i novca potrebnog za otplate kamata.

"Preporuka Fiskalnog saveta je da se nešto ispod 20 milijardi iskoristi za smanjenje poreskog opterećenja rada, koje bi trebalo da podstakne rast privatnog sektora, a dok bi se ostala sredstva 25 do 30 milijardi investiralo u infrastrukturu i značajan deo u komunalnu infrastrukturu", kaže Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.

Na taj način porez i doprinosi na zarade bili bi 60 odsto, za procenat niži od onog što Vlada planira. Dodatno, kako bi se ublažilo opterećenje koje poslodavcima od 1. januara donosi povećanje minimalca, Savet predlaže da se neoporezivi deo zarade poveća na 25.000 dinara. Što se javnog sektora tiče, smatraju da su za platne razrede u idućoj godini, male šanse.

"Da usred godine imate jednu tako krupnu promenu, da uvedete platne razrede, to bi verovatno zahtevalo i rebalans budžeta, snažno političko opredeljenje Vlade, s obzirom da idu izbori, da li je realno da se Vlada tome zaista posveti", kaže Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.

Kod javnih investicija, neophodno je voditi računa o prioritetima, kako u idućoj godini tako i u najavljenom petogodišnjem ivesticinom ciklusu.

"Naša preliminarna analiza srednjeg roka je pokazala da je moguće povećati i nivo javnih investicija na tom srednjem roku na pet i po odsto BDP-a, sa sadašnjih 4,5 odsto. Time bi sustigli ili bili kao i zemlje centralne i istočne Evrope, neke od njih smo i prestigli", kaže Pavle Petrović.

Zato je neophodno da plate i penzije rastu u skladu sa rastom BDP-a, što sa platama u prethodne dve godine kažu, nije bio slučaj. Ocenjuju da je "švajcarskom formulom", obezbeđen realan rast penzija, između pet i 5, 5 odsto, i da bi takvu dinamiku trebalo da prate i plate.