Da li je malim proizvođačima čokolade posao sladak

Svaka dama zna da hod u štiklama i nije baš najudobniji, a koliko mogu biti zahtevne iskusio je i jedan muškarac. On ne nosi štikle, ali ih pravi i to od čokolade. Već trinaest godina Aleksandar je proizvođač slatkiša i priseća se svojih početaka.

"Počinjanje svakog posla je izuzetno teško u Srbiji. Ja volim da povučem paralelu sa šrafovima i kažem da li mi pravili čokoladu ili šrafove u smislu organizacije i finansiranja to je potpuno sve jedno. Ono što je jedino lepše na kraju dana je što mi možemo da se zasladimo čokoladom, a neko ko pravi šrafove mora da ode i kupi nešto da bi se zasladio", kaže Aleksandar Marić, direktor "Adore čokolada".

Na kraju radnog dana zasladi se i Tatjana - profesorka francuskog u penziji. U Beograd je donela ukuse Pariza, a danas čokolade pravi po francuskim receptima.

"Teškoće su velike, prvo nismo imali predznanja u domenu reklame, u domenu marketinga u domenu prodaje, u domenu prodora na tržište, a da ne pričamo o teškoćama koje se tiču materijalnih sredstava, ali i to se uz veliki trud i veliku upornost može prevazići", navodi Tatjana Šotra Katuranić iz čokolaterije "Top krem".

Slične probleme prevazilazila su i neka od 140 preduzeća, za koliko se procenjuje da u Srbiji proizvode slatkiše. Konditorska industrija, prema podacima Privredne komore Srbije, u prethodnoj godini beleži rast izvoza količinski za 20,5 odsto, a uvoza za 22 odsto.

Između 120 i 150 hiljada tona slatkiša godišnje se proizvede u Srbiji, a konditorska industrija zapošljava oko 6.500 radnika. Da bi ovaj posao bio još slađi, mala i srednja preduzeća kažu potrebni su im dodatni podsticaji.

"I tu sada dolazimo do sledećeg problema - kada se pojavljujemo na nekom novom tržištu i kažemo: mi smo premijum proizvođač iz Srbije i proizvodimo čokoladu, ljudi nas gledaju, neću da kažem belo ali sa određenom dozom nepoverenja zato što postoje premijum proizvođači i iz Francuske, Belgije, Nemačke", kaže Marić i dodaje da im je svakodnevni izazov da uvere strane kupce da kvalitetom mogu da pariraju poznatim i velikim konditorskim imenima.

Tatjana naglašava da bi jedan od značajnih podsticaja bila kako edukacija malih proizvođača tako i da im se olakša izvoz. 

"Čini mi se da se prave te velike izvozne kampanje, da bi male kuće mogle da čine deo jedan onoga što se izvozi u inostranstvo, da nas ne zaborave da možemo i mi da učestvujemo sa kojom tonom u toj velikoj ekspediciji kad kreće za svet", navodi Tatjana.

A nedavno usvojeni propisi trebalo bi da domaće slatkiše približe evropskim.

"Konditorska industrija u Srbiji godinama je bila izložena visokim cenama sirovina kao što su šećer, mleko u prahu i maslac, što je činilo nekonkurentnom kako na domaćem tako i na inostranom tržištu. Zajedničkom saradnjom Grupacije proizvođača konditorskih proizvoda Privredne komore Srbije i Ministarstva poljoprivrede za sada su ukinuti prelevmani na mleko u prahu i maslac. Takođe, ukinute su i carinske stope na sirovinu kakaoa u zrnu, kao i snižavanje carinske stope na palminu mast", ukazuju iz Privredne komore Srbije.

Agroekonomista Milan Prostran naglašava da je ovo jedna od grana industrije koja je vitalna i koja ima perspektivu.

"Videćemo da li će država kroz projekat reindustrijalizacije prehrambene industrije, povoljnim kreditima tu industriju i dalje podržavati, i videti šansu da ona i dalje preživi u ovom jednom surovom tržištu neoliberalnog kapitalizma. Ja za nju više optimizma imam nego za neke druge sektore na primer za preradu mesa ili mleka", ističe Prostran.

Konurencija je nemilosrdna ali optimizma za domaće slatkiše ne manjka jer su, kako kažu, konditori uz uljare i mlinare preživeli i teža vremena. Važno je da domaći proizvodi kvalitetom osvoje i strano tržište. Za dobru čokoladu kupaca svuda ima.