Plaćaju li privrednici u Srbiji previsoke poreze

"Koliko god bio mali, onome ko plaća porez taj porez je uvek veliki", ističe Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

To je i pozicija privrednika u Srbiji. Investiraju milijardu evra manje nego njihove kolege iz regiona, a nedostatak ulaganja pravdaju velikim izdacima.

"Mi dajemo 50 posto prometa na poreze i doprinose. To su nenormalne cifre. Ako želimo da povećamo investicije u relativno kratkom roku – smanjimo porez, ostavimo novac kod ljudi i kompanijama, oni će taj novac investirati", kaže direktor kompanije "Mona" Tomislav Momirović.

Struka odgovara statistikom – porezi i doprinosi na zarade i PDV su niži nego u regionu, dok se porez na dobit uklapa u prosek. Manjak investicija iz realnog sektora vide u slabostima sistema i sivoj ekonomiji koju procenjuju na 30 odsto BDP-a.

"Zemlje regiona – Srbija, Bugarska i Makedonija koje imaju najmanje poreske stope, imaju najveću sivu ekonomiju. I tu opet dolazite na vladavinu prava, jačinu institucija, pre svega poreske uprave koje očigledno nisu na nivou zadatka", navodi član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov. 

Zato najavljeno smanjenje nameta na plate sa 62 na 61 odsto smatraju jedinom opravdanom fiskalnom olakšicom. Procenjuju da će tako državna kasa biti lakša za 10 do 12 milijardi dinara, ali i da je mogla da istrpi i više.

"Ali je politička procena bila da se taj prostor ne iskoristi za smanjenje opterećenja rada gde bi korist išla svim zaposlenima i poslodavcima, već da se veći deo iskoristi za povećanje zarada gde korist imaju samo zaposleni u javnom sektoru", kaže Ranđelović.

Oni koji su u privatnom, a kapital donose iz inostranstva, imaju svoja očekivanja od države –stabilan i predvidiv poreski sistem.

"Problem je transparentnost u donošenju propisa i dijalog i mogućnost javnosti i poslovne zajednice da ima uvid u to što se radi da bi mogli da daju konstruktivne predloge i da se izbegnu problemi ako je propis neadekevatno napisan ili ga je teško implementirati", ističe Dragan Drača iz Saveta stranih investitora.

Za ozbiljan i održiv privredni rast neophodna su i javna ulaganja, podsećaju stručnjaci. Da bismo na tom polju dostigli region, država bi, procenjuju, trebalo da uloži oko 400 milijardi dinara više na godišnjem nivou, pre svega u infrastrukturu.