Šta se krije iza spora Hrvatske protiv Jugobanke

Pravo – stvar nauke i struke, ali kada ga uzurpira politika, onda je to igra bez kraja. Kraj se ne vidi ni pri likvidaciji "Jugobanke" u Hrvatskoj. Imovina i poslovne zgrade banke davno su konfiskovane, a potraživanja banke prema hrvatskim dužnicima odavno otpisana.

Navodni dug od 700 miliona evra nastao je kada je Hrvatska isplatila 235 miliona štedišama posle ulaska "Jugobanke" u stečaj, a onda je pokrenula parnicu i od glavne splitske filijale traži dug uz kamatu koja je sada gotovo tri puta veća od glavnice.

"To je jedan pokušaj da se kroz kontraargument na sve glasnije zahteve da se pokretna imovina Republike Srbije, koja je kao ratni plen u Republici Hrvatskoj, vrati njenim vlasnicima", kaže Ivan Simić, advokat u sporovima sa Hrvatskom.

Na hrvatske najave guvernerka kaže da je Srbija u sukcesiji isunila svoje obaveze i nada se da će to učiniti i druga strana.

"Postoje ljudi koji u životu, pa i u ovom poslu, koji se u odnosima i kada delite imovinu naše zajedničke države, ponašaju po principu ako prođe-prođe, vredi pokušati. Ja mislim da je najvažnije samo poštovanje, ali i poštovanje traži od svih nas da se ponašamo po principu kako vi nama, tako i mi vama", ističe  guvernerka NBS-a Jorgovanka Tabaković.

To je dodatno ponižavanje Srbije, smatraju pravnici i namera finalne konfiskacije srpske imovine koja traje četvrt veka.

"Srbija ne prepoznaje konfiskatorske akte Hrvatske iz razloga što ona takve akte nikada nije donosila, stoga ne može da prizna takve zakonske i podzakonske akte, a isti nisu bili ni predmet ocene Evropskog suda za ljudska prava iz razloga što je taj sud u svojoj odluci ograničio svoju nadležnost važenja tih akata", dodaje advokat Simić.

Pokušali smo da i od Hrvatske agencije za sanaciju banaka dobijemo mišljenje o tužbi tamošnje države i potraživanju 700 miliona evra od "Jugobanke" u stečaju, ali odgovor nismo dobili.