Rast BDP-a, pad industrije

U odnosu na četvrto tromesečje prošle godine, prema desezoniranim podacima, rast BDP-a u prvom kvartalu 2019. godine iznosio je 0,3 procenta, objavio je Republički zavod za statistiku.

Značajan realni rast bruto dodate vrednosti na godišnjem nivou zabeležen je u sektoru građevinarstva (12,3 odsto), sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane (5,8) i sektoru informisanja i komunikacija (4,9).

Posmatrano po agregatima upotrebe BDP-a, u posmatranom tromesečju je u odnosu na isti period prošle godine, realni rast zabeležen kod svih agregata.

Izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava su porasli za 3,2 procenta, izdaci za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID) za 2,3, izdaci za finalnu potrošnju države za 2,5, bruto investicije u osnovna sredstva za 8,4, izvoz robe i usluga za 9,3 i uvoz robe i usluga za 9,4 posto.

Povećana robna razmena

Izvoz Srbije je povećan za 7,3 odsto, a uvoz za devet odsto u odnosu na isti period godinu ranije. Izvezeno je robe u vrednosti od 5,51 milijardi evra, a uvezeno za 7,44 milijarde, tako da deficit iznosi 1,93 milijarde evra, što je povećanje od 14,2 procenta u poređenju sa istim periodom prošle godine, objavio je Republički zavod za statistiku.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 74 procenta i manja je nego u prva četiri meseca lani, kada je iznosila 75,2 odsto.

Izraženo u dolarima, ukupna robna razmena sa svetom od januara do kraja aprila je iznosila 14,67 milijardi, što je pad od 0,2 odsto u odnosu na isti period 2018.

Izvoz je "težio" 6,24 milijarde dolara, što čini pad od 1,1 odsto na godišnjem nivou, dok je uvoz povećan za 0,4 procenta na 8,43 milijarde.

Deficit je porastao za 5,2 posto u odnosu na isti prošlogodišnji period, na 2,19 milijardi dolara.

Najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (34,5), a u uvozu Beogradski region (47,1).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije imaju udeo od 64 odsto u ukupnoj razmeni.

Glavni spoljnotrgovinski partner i na strani izvoza i uvoza bila je Nemačka, gde je izvezeno robe u vrednosti 705 miliona evra, a uvezeno za 958,4 miliona.

Izvoz u zemlje CEFTA, koje su drugi najvažniji partner Srbije, iznosio je 891,3 miliona evra, a uvoz je vredeo 289,5 miliona, što daje suficit od 601,8 miliona evra. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 307,9 procenata.

Najveći suficit je ostvaren sa zemljama iz okruženja: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom, ali je zabeležen i sa Rumunijom, Slovačkom, Velikom Britanijom, Slovenijom, Italijom, Bugarskom, Hrvatskom, Švedskom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom i Ruskom Federacijom. 

Kada je reč o mesečnim pokazateljima, u aprilu je izvoz porastao za osam odsto međugodišnje na 1,41 milijardu evra, a uvoz za 8,8 procenata na 1,91 milijardu.

Prema desezoniranim podacima, aprilski izvoz je smanjen u odnosu na mart za 0,5 posto, dok je uvoz porastao za jedan odsto.

Pad industrije za 0,8 odsto

Industrijska proizvodnja u Srbiji pala je u aprilu 2019. godine za 0,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje imali su industrija derivata nafte, industrija hemikalija i hemijskih proizvoda, te proizvodnja električne energije, odevnih predmeta i proizvodnja električne opreme.

Prema desezoniranim podacima, ukupna industrijska proizvodnja u aprilu je, na mesečnom nivou bila manja za 0,6 odsto, dok je prerađivačka ostvarila rast od 1,8 odsto.

Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za april pokazuje da je ukupna industrija ostvarila pad od dva odsto, a da je prerađivačka pala za 4,1 odsto u odnosu na prosek 2018. godine.

U aprilu je, na godišnjem nivou, sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija zabeležio pad od 4,5 odsto, prerađivačka industrija pad od 0,5 odsto, a rudarstvo rast od četiri odsto.

Posmatrano po namenskim grupama, u aprilu je proizvodnja energije pala za 14,3 odsto, a trajnih proizvoda za široku potrošnju za 3,7 odsto, u poređenju sa istim mesecom prošle godine.

S druge strane, rast je zabeležen kod proizvodnje kapitalnih proizvoda od 13,8 odsto, netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 3,6 odsto i intermedijarnih proizvoda, osim energije za 3,5 odsto.

U prva četiri meseca ove godine, industrijska proizvodnja beleži pad od 1,5 odsto međugodišnje.

Obim industrijske proizvodnje je u aprilu na godišnjem nivou zabeležio pad kod 12 oblasti, čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje 41 odsto, a rast kod 17 oblasti, sa učešćem u strukturi industrijske proizvodnje od 59 odsto.