Banke pod balastom loših kredita, kako naplatiti rate

Pre nekoliko godina zaposleni na šalterima banka više su ličile na advokate nego na bankarske službenike. Umesto odobravanja novih kredita pogađali su se sa klijentima bilo firmama bilo fizičkim licima kako naplatiti dospele rate. Postupak je izgledao obično ovako.

Vladimir Pajović, član Izvršnog odbora Sberbanke rekao je da je prva i osnovna mera rešavanja toga pokušaj dogovora s klijentom, što je kako kaže, i za njih i za klijenta najbolje rešenje.

"Ukoliko postoji obezbeđenje po tim kreditima - opet bi idealno bilo i mi želimo da to dobrovoljno i zajednički sa klijentom prodajemo, kako bi ostvarili najbolju cenu i za nas i za klijenta", kaže Pajović.

Bankama je osnovna delatnost kreditiranje privrede i stanovništva, a ne uterivanje dugova ili sudski sporovi. Zbog skupoće i neizvesne naplate, sporne kredite najčešće prodaju specijalizovanim kompanijama. Samo Sberbanka je prodala paket loših kredita od 60 miliona evra.

"Od tih kompanija oni dužnici kojima je banka možda bila sporija sa nekim saopštenjima mogu da očekuju samo žešći napad u smislu naplate i pokušaja naplate, naravno sve u okvirima pravne regulative, čak i daju to za mnogo manje novaca nego što je to u celini", kaže Dušan Uzelac sa sajta Kamatica.

Agencije su kupovale loša potraživanja i od mobilnih operatera. U praksi je to izgledalo ovako. Problematični tarifni paket klijenata od 120.000 kupi se od operatera za dvadeset hiljada dinara i operater nema više ništa sa tim. Agencija preuzima klijenta u problemu koji je, na primer, već je otplatio 40.000 i ostao mu je dug od 80.000 dinara.

Agencija sada ima prostor za cenkanje i predlaže mu uplatu dela sume da bi izbegao zatezne kamate i utuženje.

Posle skidanja balasta loših kredita, banke su najzad ohrabrene za davanje novih kredita, ali sa boljim izgledima za njihovo vraćanje.

"Ukoliko se iz obračuna izuzmu efekti otpisa i ustupanja problematičnih potraživanja, rast kredita je još izraženiji i iznosi 12,2 posto. Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima smanjeno je na novi najniži nivo u od 5,7 posto u decembru ili čak za 16,7 procentnih poena od donošenja strategije za njihovo rešavanje", kaže Savo Jakovljević, v.d. direktora za statistiku NBS.

Rizik u poslovanju se nikada neće eliminisati. Bankari tvrde da u slučaju nove ekonomske krize sada imaju kvalitetnije klijente i bolje osiguranekredite.