Prvi čovek "Vensija" za RTS: Biće to fina borba

Predsednik kompanije "Vensi" Nikola Notbar ističe da će se vrlo brzo na Aerodromu "Nikola Tesla" videti blage promene.

Prvo, upoznali smo veoma posvećen tim. Mislimo da je ova kompanija tokom svog postojanja mnogo uradila za zemlju do sada. Mi smo preuzeli aerodrom 26. decembra i sada smo negde između kontinuiteta i promene. Kontinuitet čine tim, menadžeri, posvećenost državi i glavnom gradu, a promene su očekivanja koja Vlada ima od nas. Taj balans između kontinuiteta i promena će biti naš motiv narednih meseci, ali već smo počeli. Možete očekivati prve blage promene na aerodromu već mesec dana od početka upravljanja, i nastavićemo. Trenutna situacija je dobra, ali obavezali smo se da je učinimo još boljom.

Kažete da su promene već počele. A kakve su to promene i kada ćemo ih videti, i mi kao putnici?

Da, dve su vrste promena. Prvo, to je koncesija, gde postoje zahtevi od Vlade da povećamo kapacitete. U stvari promene su teške i lake. Teške će zahtevati neko vreme jer treba da dobijemo dozvole za gradnju i dizajn, sve da bismo povećali kapacitete. Kapacitet terminala, novu pistu, taksi stajališta, parking-pozicije za avione ali i za automobile. Ali iskustvo putnika je jednako važno. Tu dolaze one lakše promene za njih, i pre završetka radova. Na primer, da poboljšamo pristup vaj-faju, da ljudi mogu da se povežu, obnovićemo radnje na aerodromu i sadržaje za putnike i već smo malo izmenili signalizaciju, da sve bude jasnije.

Vaš plan je da Beograd postane glavno turističko i avio-čvorište u ovom delu Evrope. Na čemu bazirate uverenje da će se to zaista i desiti?

Verujemo da je ono što možemo da promenimo sa timovima u aerodromu, u Vladi i državnoj turističkoj agenciji vezano za efekat mreže. Kao što znate, upravljamo mnogim aerodromima širom sveta. Ta mreža pokazuje da je protok ljudi danas veoma zanimljiv: imamo ljude koji posećuju rođake i prijatelje, a to je veoma važno u Srbiji zbog dijaspore, i pozicije zemlje u Evropi.

Snažno verujemo u urbani turizam. Na primer, u prošlosti u Portugalu gradovi kao što su Lisabon i Porto imali su ogromno povećanje putnika koji dolaze na kratak odmor, na vikend, što je za ljude manji trošak. Ono što smo osetili u Beogradu, u Srbiji, jeste da postoji ogroman potencijal da iskoristimo tu mrežu, avio-kompanije koje poznajemo, da motivišemo ljude da dođu i posete Beograd. Mislim da će to biti pogonska snaga narednih godina, i da će većinom Evropljani, ali ne samo oni, kažem Evropljani jer smo ovde gde smo, poželeti da otkriju Srbiju. Urbani turizam sa novim hotelima koji će se graditi, sa novim načinom upravljanja aerodromom, navešće više ljudi da dođu u Beograd.

Ima još aerodroma u regionu koji takođe žele da postanu to čvorište o kome pričate. Vidite li ozbiljnu konkurenciju, možda Sofiju, ili Zagreb?

Uvek ima konkurencije. Ljudi koji misle da aerodromi mogu da imaju monopol, greše. Imate Amerikance ili Kineze koji idu u Evropu, koji mogu da koriste mnoga takva čvorišta. Ako ste na zapadnom Balkanu, na jugoistoku Evrope, imate mnogo aerodroma. Dakle, konkurencije uvek ima. A ona ima više nivoa. Na primer, zašto da dođete u posetu Beogradu kad možete u druge gradove? Dobra stvar je što ljudi žele različite lokacije. Prošlo je vreme kada su svi hrlili samo u Pariz, London ili Veneciju. Sada moramo da im predložimo različite ponude. I tipovi avio-kompanija koje imamo, "Er Srbija", i druge lokalne kompanije, pomoći će da se fokusiramo na druga tržišta. A onda, imate male ili gradove srednje veličine do kojih se leti sa presedanjem. Kod Beograda je dobro što je gusto naseljen, a zemlja je snažna, tako da može da igra važnu ulogu u regionu. A naša posvećenost, sa našom mrežom i snagom, jeste da pomognemo Beogradu da bude vodeći.

Biće to borba, fina borba, borba sa konkurencijom. Mislimo da direktni letovi iz Srbije i u Srbiju, i činjenica da će aerodrom biti hab ili čvorište, daju mogućnost da budemo značajan akter u regionu. Što se nas tiče, ovo je naš jedini aerodrom u regionu. A to znači našu posvećenost. Nemamo učešće u Sofiji, ni u Zagrebu, Beograd je naše čvorište i koncentracija naše snage kako bismo bili vodeći u jugoistočnoj Evropi.

Šta je vaša prednost u odnosu na druge koncesije aerodroma u regionu?

Imamo mrežu. Dakle, u Francuskoj smo, u Portugalu, u Velikoj Britaniji. Uzmite samo dva velika tržišta za Srbiju, a to su Francuska i Velika Britanija. Pokrivamo i Getvik aerodrom u Londonu, gde ćemo imati većinski paket akcija u junu. Upravljamo i regionalnim aerodromima u Lionu i Nantu u Francuskoj. Ovo su glavna tržišta koja treba da otkriju Srbiju. Isto smo uradili u Portugalu. Ako se sećate, preuzeli smo portugalske aerodrome 2012. i skoro smo udvostručili saobraćaj u proteklih sedam godina. Daćemo sve od sebe da ljude dovedemo ovamo. I zato je važno što je ovo naš jedini aerodrom u regionu, koji je deo mreže koja ga čini efikasnim.

Drugi važan faktor su veze sa avio-kompanijama. Vodeći smo aerodromski operator za "Izidžet", za "TAP Portugal", imamo mnogo lokalnih avio-kompanija, sada i "Er Srbiju". Ova kombinacija veza sa nacionalnim avio-kompanijama i loukost kompanijama, aerodrom čini efikasnijim, da se što pre otvore nove linije.

Očigledno imate ozbiljne planove, ali ono u šta ne mogu svi da poveruju je čak 15 miliona putnika na beogradskom aerodromu do kraja koncesije. Trostruko više. Kako to planirate da izvedete?

Sve je postepeno. Dobra stvar u vezi sa koncesijom je što se moj interes i interes zemlje podudaraju. To je poseban ugovor po kome što više putnika ja imam, što više prihoda imam, biće dobro po ekonomiju zemlje, otvaranje radnih mesta i uspeh koncesije. Ono što smo ranije radili na drugim lokacijama jeste da smo udvostručili ili utrostručili broj putnika. Pričamo o 25 godina. Bićemo ovde dugo. Mi smo partneri. Idemo korak po korak.

Sada, treba da otvorimo nove linije da bismo imali dobar rast narednih godina. Ali sve treba da ide postepeno. Zato je glavna snaga vrednost zemlje, kapitala, jačanje srpske ekonomije, što i jeste faktor zbog koga smo odlučili da investiramo. Ljudi će sve više putovati iz Srbije, dok će drugi dolaziti radi urbanog turizma. Dakle, nije od danas do 15 miliona za minut, biće to postepen siguran rast, zbog rasta ekonomije, zbog mogućnosti da se privuku ljudi da posete Beograd. Ne bojimo se, postoji očigledno kapacitet sa radovima koje ćemo izvoditi da se širimo i stignemo do 15 miliona do kraja, ali nadam se, i pre kraja koncesije.

Govorite li o novim putnicima? Sa novih destinacija?

Ne samo na njih. To mogu biti putnici koji lete jednom, dva ili tri puta godišnje. Otvaranje Srbije, nove Srbije koje je počelo proteklih godina čini da ljudi žele da ostanu u zemlji ali i da otkrivaju nove. Broj letova za građane Srbije će se povećati. Ali i broj posetilaca. Onih kojima je ovde porodica. Ali i onih koji žele da otkrivaju nova mesta. Zbog turizma, biznisa. Svi će oni češće dolaziti i tu dolazimo do većeg broja ljudi ali i letova. To je sve ukupno broj putnika u jednoj zemlji.

Kada je ugovor potpisan, čuli smo da u prve tri godine neće biti povećanja aerodromskih taksi kao ni otpuštanja zaposlenih. Šta posle te tri godine?

Prvo, obaveza je jasna. Ova vlada je napravila jasan i precizan ugovor. To nam je veoma važno. Bila je jaka konkurencija, sve je bilo transparentno, jasno je šta ćemo raditi u prvom periodu, slede pravila koja su dogovorena, da se kapacitet razvija, ali sa vrlo konkurentnom cenom. To znači da postoji granica koja uvek zavisi od inflacije, tako da krećemo sa veoma niskim cenama bez povećanja tri godine, ali i u budućnosti će biti ograničenja i to su pravila igre koja smo prihvatili. Što se zaposlenih tiče, obavezali smo se na kontinuitet, oni su naš tim, oslanjamo se na njih, verujemo im, i postojaće kontinuitet i posle tri godine.

Pomenuli ste ugovor, i govorili o jasnim uslovima koje je Vlada postavila, ali hoćemo li videti ugovor, hoće li biti objavljen?

Mislim da je na srpskom zakonodavstvu da odluči kada će se to dogoditi, nismo ovlašćeni da to uradimo, ali siguran sam da će Vlada to uraditi i da će ga pokazati javnosti kad to bude moguće.

Vi kao kompanija to ne radite?

Ne, mi nikada to ne radimo. Koncesija je ugovor sa Vladom, na Vladi je, na zakonodavstvu da odluči da li i kada mogu to da učine. Ne mi.

Dobro, ali da podsetimo na tri važne brojke o kojima smo slušali. Jedna je jednokratna koncesiona naknada od 501 milion koja je plaćena u decembru, zatim 732 miliona investicija tokom 25 godina i 4,4 do 15,1 milion koncesionih naknada koje će Srbija ubirati godišnje. To su brojke koje su navedene u ugovoru?

Tako je. To je naša obaveza, i to je bio razlog konkurentnosti naše ponude. Već smo platili ono na šta smo se obavezali prilikom zaključenja ugovora, i ostaćemo posvećeni ovim brojkama u narednim godinama.

Pitanje ugovora je važno pitanje, jer bilo je drugih koncesija aerodroma u regionu koje se nisu dobro završile, poput Hrvatske. Treba li Srbiju da brinu tuđa iskustva?

Ne, nema brige. Iz nekoliko razloga. Prvo, postojao je tender, set sa istim pravilima i propisima sa kojima su svi morali da se slože. Čini mi se, iz onoga što sam čuo iz vaših medija da je konkurencija bila jaka i ozbiljna. To je dokaz da nismo bili sami i naša posvećenost je jasna. Drugo, svaka ponuda je drugačija. Mi mislimo da postoji poseban potencijal u Srbiji i Beogradu koji treba da prikažemo. Ne znamo kako se sprovode tenderi u drugim zemljama, ali videli smo posebnu globalnu vrednost u Srbiji, ali takođe, u uslovima ugovora, pravima i obavezama itd. Mislimo da je Vlada sa savetnicima pronašla odgovarajući balans, i na kraju smo počastvovani što smo izabrani. Ali takođe, mi smo važna kompanija u svetu kada je reč o koncesijama, tako da je naša obaveza da ovaj model uspe svuda u svetu. I potpuno sam uveren da će naš model odlično funkcionisati u Srbiji i Beogradu.

Šta još zaposleni treba da očekuju od vas?

Mislimo da je u današnjem svetu biti umrežen vrednost. Sreo sam se sa menadžerima i sa timom jutros, jer sam želeo da ih upoznam. Šta sam im rekao – prvo, naš model nije da uvozimo mnogo ljudi iz sedišta kompanije. Francuze i slično. To je model prošlosti. Današnji model je da oni imaju rođake širom sveta, imaju stručnjake u našem sedištu blizu Pariza. Imamo obuke, imamo kontakte. Sada pripadaju grupi koja ima ozbiljne programe za obuku, i preko interneta, ne morate da putujete da biste stekli znanje. U bilo kojoj aktivnosti aerodroma. Bezbednost, vatrogasna obuka, operativni, komercijalni sektor, ali je činjenica da postoji mreža eksperata odnosno kolega širom sveta sa kojima mogu da se razmenjuju ideje. I to je najvažnije, ne da budemo sami u svojim granicama, na svom aerodromu, već da se razgovara sa stručnjacima u našem sedištu i sa svim kolegama širom sveta.

Moj posao je stvaranje mreže od 12 zemalja, 46 aerodroma, gotovo 240 miliona putnika uključujući Getvik, dakle, u ovome je stvar – šta mogu da dobijem ako sam deo toga, u vidu znanja i ideja. Današnji otvoreni svet u kome radimo sa ovom mrežom aerodroma, stvara više ideja i vrednosti, ali sve to sa ljudima koji već tu rade. Stvar je u tome da imamo znanje i snagu, ali ćemo učiti i biti agilniji kako bismo isprobali ideje i vrednost mreže. Rekao sam, danas isprobavamo automatizovan parking u Lionu, ako uspe, imamo ideju da ga dovedemo u Beograd. Ali možemo da isprobamo nove ideje u Beogradu i prenesemo ih u drugi deo sveta. To je vrednost mreže.

Pa možemo li onda da se nadamo da će vam biti potrebno još ljudi kako se aerodrom razvija?

Moguće je, ali takođe mi možemo da pružimo i mogućnost međunarodne karijere. To sam i rekao ljudima, nikada nikoga nećemo terati da napusti Srbiju, ovo je njihova zemlja, tu je njihov život. Ali neki od njih mogu da odu na put, provedu tri meseca u drugom delu sveta, biće i ljudi koji će dolaziti ovamo na tri do šest meseci i ova razmena u današnjem otvorenom svetu će pomoći ljudima da otkriju mogućnosti. Neki od njih će odlučiti da rade u drugim zemljama. Nije to loše. Vratiće se sa novim idejama.

Šta je sa "Er Srbijom"? Hoće li aerodrom posmatrati tu kompaniju drugačije, komercijalnije, kao bilo kog drugog avio-prevoznika?

"Er Srbija" je naš prvi partner. U Portugalu je na primer "TAP Portugal" naš prvi partner. Mi smo svesni da živimo od avio-kompanija. Nemamo svoje putnike. Tako da je partnerstvo sa "Er Srbijom" za nas ključno. Nema sumnje. Ona je prva vrednost za nas. Nema ekskluziviteta, jer u modernom svetu, rad sa samo jednom kompanijom nije efikasan način da pomognete zemlji, ali "Er Srbija" je naš prvi partner i verujemo u odnos koji ćemo izgraditi.

Da li ćete raditi na dovođenju novih avio-kompanija i novim destinacijama?

Da, već radimo na tome. I pre nego što smo se prijavili na tender, razgovarali smo sa avio-kompanijama koje bi mogle da otvore nove rute. Nikada ne objavljujemo pre avio-kompanija, ali pripreme su u toku za letnju sezonu. Imamo direktne veze sa Evropom, i te će se posete maksimalno povećati, direktni letovi u Evropi. Malo duže ćemo raditi na letovima koji traju duže od sedam sati. Radimo na svim dimenzijama, kraćim i dužim letovima, ali svakako biće novih ruta od ovog leta u Beogradu.

I na kraju, sami ste rekli da ćete ovde biti dugo, 25 godina, nama može izgledati kao daleka budućnost, ali možete li vi sada da zamislite beogradski aerodrom za četvrt veka?

Mogu i ispričaću vam priču. Naša prva koncesija aerodroma bila je u Kambodži pre tačno 24 godine. Dakle, skoro pa 25. Preuzeli smo aerodrom sa 200.000 putnika, prošle godine ih je bilo više od deset miliona. Kambodža je 1995. bila, za razliku od Srbije, jedna od najsiromašnijih zemalja sveta. Danas imaju mnogo kineskih, japanskih i turista iz Koreje. Dolaze da vide hram Angkor. Mislimo da smo zajedno sa Vladom doprineli uspehu te zemlje. Pretpostavljam i imam veliku želju, da na najvišem nivou uradimo isto za Srbiju, da u narednih 25 godina damo glavni doprinos rastu i razvoju biznisa i turizma u zemlji.