Sedmi izbor za preduzetnika godine

Sedmi izbor za preduzetnika godine potpuno drugačiji od prvog. U užem izboru sada su visokotehnološke firme koje su svoje poslovanje potpuno digitalizovale. Zato im još više smeta što ih ne prati ista takva administracija.

"Podnosili smo jedan zahtev i bilo je potrebno da deo dokumentacije predamo u papiru. Samo faktura za fotokopiranje te dokumentacije iznosila je 86 hiljada dinara", kaže Ivan Smiljković, član Izvršnog odbora "Prokredit banke".

Preduzetnicima više nisu potrebni sertifikati za izvoz jer su u znanju konkurentniji od zapadnih firmi "made in Serbia" ima svoju cenu. Od države očekuju samo podršku kakva je ponovno uvođenje poreskog kredita od 15 odsto na investicije. Imaju i računicu – u milionima evra.

"Ne verujem da bi bilo više od 50 ali hajde da kažemo do 100. A s druge strane kada imamo taj suficit možda bi taj suficit mogao da se primeni jednim da kažem očiglednim potezom. Nadam se. Verujte s kim god sam razgovarao iz državnog aparata svi su se složili", rekao je Darko Budeč, pobednik konkursa 2012. godine.

Za investiciju u Srbiji od pet miliona evra potrebno je obezbediti šest miliona. Za isto ulaganje u Češkoj slična firma dobija donaciju Evropske unije od četiri miliona evra.

"Znači, bez obzira što tog češkog preduzetnika ista fabrika košta milion evra a našeg šest, naš preduzetnik uspe da sa konkurentnošću, kvalitetom proizvoda, kvalitetom prezentacije pobedi", ističe Ivan Rakić iz firme "Ernst i Jang".

Stabilan kurs evra i inflacija doprineli su razvoju malih i srednjih preduzeća a bankari procenjuju da ni eventualna kriza neće drastično pomerati kamate na kredite za investiranje.