Brnabić: Reforme put ka boljoj klimi i vladavini prava

"Zajedno moramo biti i hrabriji i efikasniji u sprovođenju promena, zbog toga ova vlada postoji. Reforme nisu same sebi cilj, ne sprovodimo ih zbog Duing biznis liste, ne sprovodimo ih zbog evropskih integracija, već zbog svojih građana i privrede kako bismo im život učinili lakšim i kvalitetnijim", rekla je Brnabićeva na predstavljanju 11. Sive knjige NALED-a.

To je za mene put ka boljoj poslovnoj klimi i vladavini prava, to je merilo uspeha u reformama, dodala je Brnabić.

Ukazala je da je od 2014. godine partnerstvo Vlade Srbije sa NALED-om drugačije i da se to vidi i danas po broju prisutnih ministara na predstavljanju preporuka koje se nalaze u Sivoj knjizi.

"Mi znamo više nego bilo koja vlada u prošlosti da nemamo svu pamet ovog sveta i da ne postoji vlada koja može sama da formuliše i sprovede sve promene. Za nas su reforme i promene patnerski posao i moj cilj je da se sto vise pojedinaca uključi", rekla je Brnabićeva.

Ukazala je da je NALED odigrao ključnu ulogu u reformama koje se tiču sistema elektronske prijave sezonskih radnika, prijave imovine i oslobađanju poreza i doprinosa mladih preduzetnika.

Brnabićeva kaže da je u 2017. godini ukupno prijavljeno 3.585 radnika na sezonskim poslovima, a za samo 15 dana u ovoj godini elektronski je prijavljeno 498 radnika.

Govoreći o e-šalteru, premijerka je ukazala da je za šest meseci podneto više od 130.000 prijava za upis u katastar, a vreme procedure je smanjeno sa 25 na pet dana.

Mera oslobađanja poreza i doprinosa za mlade preduzetnika, koja potoji od 1. oktobra prošle godine, za tri meseca je dala rezultate. Zahvaljujući toj meri, kaže, oko 500 mladih je pokrenulo biznis

Predstavnici NALED-a uručili su premijerki Sivu knjigu.

Mihajlović: Hrabrost za reforme od početka do kraja

Potpredsednica vlade i ministarka građevine Zorana Mihajlović je izjavila da je za sprovođenje reformi najvažnije da donosioci odluka budu hrabri od početka do kraja, kako bi se omogućio bolji život građanima i olakšalo privrednicima.

Mihajlovićeva je rekla da je Siva knjiga svake godine za nijansu deblja, ali ne zato što vlada ne radi dobro već baš zato što pravi rezultate i želi da reforme budu još brže i bolje.

"Naši zahtevi se u tom smislu menjaju, u odnosu na pre 10 godina i 2014. kada smo krenuli u najveću reformu - uvođenje elektronskih građevinskih dozvola", navela je Mihajlovićeva i dodala da su sve preporuke NALED-a proizašle iz saradnji sa vladom.

Mihajlovićeva je rekla da je njena preporuka da se kao država moramo više pozabaviti ljudskim resursima i doneti potrebne zakone da bi državna uprava mogla da sprovede reforme.

Dodala je da zajedno sa NALED-om radi i na projektu Etno mreža, koji ima za cilj da zaposli 1.000 žena sa sela koje čuvaju našu tradiciju, kao i da je dosada zaposleno njih 600.

Ružić: Ojačaćemo inspekciju, posao za mlade inspektore

U borbi protiv sive ekonomije važno je ojačati ljudske i materijalne kapacitete inspekcije i njenu efikasnost, rekao je ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Branko Ružić.

Ružić je rekao da ova godina treba da donese vraćanje službeničkog zvanja "inspektor" u službenički sistem Srbije, a radiće se na tome da inspektori uživaju i punu pravnu zaštitu države u sudskim procesima.

Jedan od ciljeva u 2019. godini, kaže ministar, biće novi model vrednovanja rada inspektora.

Ministar kaže da će ovu godinu obeležiti početak rada softvera e-Inspektor, a prve četiri - inspekcija rada, sanitarna, tržišna i upravna inspekcija počele su već da rade u ovoj platformi.

Minitarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kaže ministar, vidi NALED kao vrednog i pouzdanog partnera u ispunjavanju tih ciljeva.

Nedimović: Od 2019. uspostavlja se e-agrar

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da je njegova namera da se u 2019. godini uspostavi takozvani e-agrar, preko kog bi sva poljorpivredna gazdinstva mogla da se registruju ili da obnove svoj status u elektronskom obliku, kao i da elektronski povlače sve podsticaje, i to bez šaltera i papira.

"Namera nam je da to uradimo zajedno sa NALED-om i sa svima u Vladi Srbije, jer je za to potreban timski rad", rekao je Nedimović na predstavljanju Sive knjige.

Dodao da će pilot mera biti pokrenuta već u aprilu i odnosiće se na stočarsku proizvodnju, a cilj je da se vide efekti e-agrara.

Izrazio je zadovoljstvo što se, za razliku od prethodnih godina, poljoprivreda sada nalazi u Sivoj knjizi NALED-a, jer, kako kaže, ranije nije bila u fokusu, a činjenica je da i u toj oblasti postoji siva ekonomija.

Ministar je podsetio da je od 1. januara počeo da važi i zakon koji omogućava elektronsko prijavljivanje sezonskih radnika.

"Juče su izdata prva rešenja, vidimo da sistem funkcioniše. Oni sada imaju rok od 15 dana da izvrše uplatu, pa ćemo videti da li Ii taj drugi deo funkciniše", rekao je Nedimović.

Đokić: Do sada prihvaćena 101 preporuka

Ministarstva i druge institucije su u potpunosti i delimično prihvatili u prethodnoj dekadi 101 od ukupno 210 preporuka privrede i stručne javnosti za pojednostavljenje birokratskih procedura, izjavio je predsednik Izvršnog odobra NALED-a Dejan Đokić.

Đokić je izrazio zadovoljstvo brojem prihvaćenih preporuka i naveo da je tokom 2018. sprovedeno 12 preporuka, što je za trećinu više od dosadašnjeg godišnjeg proseka.

"Ali, za nas je taj prosek i dalje izuzetno nizak imajući u vidu ukupan broj procedura u Srbiji i činjenicu da je deo njih moguće unaprediti samo korekcijom ili promenom načina primene zakona i bez velikih finansijskih troškova", rekao je Đokić.

Prošlu godinu je, kaže, obeležila intenzivna saradnja vlade i NALED-a koja je rezultirala sa dve sistemske reforme i velikim iskorakom u digitalizaciji.

Naveo je da je zajedno sa Ministarstvom građevinarstva i Republičkim geodetskim zavodom u julu lansiran e-Šalter, sistem za upis u katastar koji je omogućio da već sada broj elektronski podnetih zahteva dostigne 40 odsto svih postupaka pred katastrom, a vreme rešavanja bude skraćeno pet puta, sa 25 na pet dana.

Đokić kaže da je u 2018. zadato i nekoliko značajnih udaraca birokratiji i to stavljanjem van snage odredbi 117 zakona i podzakonskih akta čime je privreda oslobođena upotrebe pečara.

Fabrici: Ova godina je dobra za kvalitetne reforme

Svesni smo da su reforme složene i teške, ali ova godina je dobra za sprovođenje kvalitetnih reformi koje su potrebne Srbiji, kaže šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici.

Naglasio je da treba iskoristiti momenat i u 2019. ostati angažovan na unapređenju reformi.

"To ne treba da čini na štetu vremena i kvaliteta", ocenio je Fabrici.

Za "Sivu knjigu" je rekao da je impresivan proizvod rada NALED-a i snažan doprinos razumevanju poslovanja na terenu i toga šta je to potrebno firmama da bi privredni ambijent bio bolji.

EU, navodi on, kroz tri prozora gleda na to kakvo je stanje privredne agende koja se tiče postojećeg funkcionisanje tržišne privrede, kapaciteta Srbije da se nosi na kompetitivnim pritiscima EU i sposobnosti da preuzme obaveze u skladu sa tekovinama EU.

Naglasio je da javni dug mora da se smanji, budžetski okvir ojača, reforme završe, a nezaposlenost žena i mladih mora da se reši.

"Drugi prozor je kapacitet privrede Srbije da se nosi sa nadmetanjem na tržištu EU. U izveštaju za 2018. navodi se da je Srbija umereno spremna i da ima dobre osnove za ekonomske integarcije Srbije u EU", kaže Fabrici.

Treći prozor su poglavlja, kaže Fabrici i navodi da je Srbija otvorila više poglavlja koja se odnose na ekonomsku agendu, uključujući i javne nabavke i da su u toj oblasti najbitinije prepruke iz “Sive knjige”.

"EU je prirodni i prvi pokrovitelj privrede u Srbiji. Srbija napreduje ka sistemu EU", kaže Fabrici i dodaje da je 67 odsto srpskog izvoza usmeren ka EU, te da se približavamo cilju od 11 milijardi evra, a da 72,3 odsto stranih investicija dolazi iz EU.

Trideset jedna nova preporuka

U novoj Knjizi nalazi se 31 nova preporuka članova ove organizacije kao i inicijative koje su nominovali građani, kao što su automatska promena prebivališta u ličnoj karti ili elektronsko uverenje o plaćenom porezu.

NALED između ostalog predlaže izmenu Zakona o kulturnim dobrima, kako bi se ograničilo pravo preče kupovine ustanova kulture isključivo na "spomenike kulture", umesto svih nepokretnosti koje su evidentirane kao kulturno dobro, što je sada slučaj.

Jedna od preporuka odnosi se na MUP, kojem predlažu da urede postupak dobijanja licenci za fizička lica - zaposlene na poslovima obezbeđenja, prema Zakonu o privatnom obezbeđenju.

Sugestije su stigle i u resor Ministarstva rada, da se ukine obaveza predaje Fondu PIO obrazaca za upis staža.

Ministarstvu za zaštitu životne sredine upućen je poziv za formiranje Fonda za zaštitu životne sredine - Zelenog fonda, a u cilju održivog i transparentnog finansiranja zaštite životne sredine.

Jedan od predloga je i formiranje Agencije za hemikalije, budući da je i u izveštajima EK navedeno da je bolje upravljanje hemikalijama i biocidnim proizvodima, kroz ponovno uspostavljanje te Agencije, jedan od preduslova za dalji napredak u ovoj oblasti.

Kada je reč o pravilima za postavljanje bašti i "jednobraznih" suncobrana u kafićima smatraju da je potrebno manjati raniju odluku i dozvoliti "brendiranje" suncobrana uz poštovanje određenih ograničenja.

NALED predlaže i da se izjednače cene komunalnih usluga za privredu i građane.

Kada je reč o Skupštini Srbije i Sekretarijatu za zakonodavstvo potrebno je da se dozvoli obeležavanje paragrafa, kako bi se olakšalo čitanje propisa.

Preporuke Ministarstvu zdravlja

Ukidanje zdravstvenih kartica, regulisanje oblasti bezbednosti dečijih igračaka i uvođenje novih mehanizma nabavke za snadbevanje tržišta lekovima, samo su neke od preporuka koje je Ministarstvu zdravlja.

U toj knjizi se navodi da obaveza posedovanja zdravstvene kartice osiguranicima nepotrebno komplikuje zdravstvenu zaštitu i podrazumeva zastarelu, suvišnu, skupu i često komplikovanu proceduru overe te kartice.

Obzirom da na republičkom nivou postoji elektronska baza podataka o uplatama doprinosa, a da osiguranici poseduju savremene čipovane lične karte, pitaju, čemu služe zdravstvene kartice, te predlažu da se one ukinu.

NALED ukazuje da je procedura ostvarivanja prava na refundaciju zarade ili ostvarivanja nadoknade zarade za vreme bolovanja "nepotrebno iskomplikovana i nehumana" i predlaže uspostavljanje elektronskog servisa za prijem dokumenata za ostvarivanje prava na nadoknadu zarade za vreme bolovanja.

Kada je reč o bezbednosti dečijih igračaka, NALED predlaže da prvo treba izmeniti Zakon o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, a nakon toga doneti Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti i načinu, sadržaju i bližim uslovima deklarisanja i označavanja dečijih igračaka i predmeta namenjenih deci i odojcadi.

Među preporukama je i da se usaglasi Plan mreže zdravstvenih ustanova sa stvarnim stanjem, donošenjem nove Uredbe o planu mreže zdravstvenih ustanova.

Trećina preporuka iz Sive knjige na adresu Ministarstva finansija

Među glavnim preporukama Ministarstva finansija su one koje se odnose na dalju reformu Poreske uprave i oslobađanje privrede od parafiskalnih nameta.

S obzirom da firme i građani moraju i dalje da idu na šaltere Poreske uprave i čekaju nekoliko dana za različita rešenja koja se plaćaju, sugestija privrednika upućena ministarstvu je da Poreska uprava uverenja o plaćenom porezu počne da dostavlja elektronskim putem bez naplate takse za ovu uslugu...

NALED predlaže da se menja Zakon o PDV-u i propiše da poreska obaveza počne kada su potraživanja od kupaca naplaćena, a ne kada je promet dobara i usluga izvršen.

Kako piše u Sivoj knjizi, potrebno je raditi i na izmenama Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći, a izričiti su u stavu da se donacije moraju zabraniti organima javne vlasti koji su neposredno zaduženi za inspekcijsku, poresku i carinsku kontrolu, kontrolu rada...

Zatim, zatvaranje i kažnjavanje lokala i drugih objekata prilikom posete inspekcije, a kada prodavci ne izdaju fiskalni račun, ne bi trebalo da bude automatsko, smatraju u NALED-u i kažu da prva inspekcijska kontrola mora biti savetodavna.

Smatraju i da bi na nova ulaganja u oblast ugostiteljstva moglo da utiče smanjenje PDV-a na 10 odsto na ugostiteljske usluge, sa trenutnih 20 procenata.

Korupcija u javnim nabavkama mogla bi, prema mišljenju ove organizacije, da se umanji izmenama Zakona o javnim nabavkama i uvođenjem elektronskog postupka prilikom javnih nabavki.

Predlog rešenja podrazumeva izradu jedinstvenog portala putem kojeg će se sprovoditi sve javne nabavke u Srbiji uključujući i jedinice lokalne samouprave.

Preporuke za privredu, saobraćaj

Od Ministarstva privrede, NALED očekuje da obavezno članstvo u Privrednoj komori Srbije za privredne subjekte i plaćanje članarine koju odredi Skupština PKS-a, bude ukinuto.

Jedna od preporuka iz Sive knjige je donošenje Zakona o zanatstvu i formiranje Zanatske komore Srbije kako bi se zanatski sektor ojačao.

U sektoru građevinarstva potrebno je, kažu, ubrzati i pojednostaviti postupak legalizacije te zato predlažu, između ostalog, da se organima nadležnim za ozakonjenje uvede mesečna norma u postupcima legalizacije.

U resoru saobraćaja važno je, smatraju, pojednostaviti uslove za obavljanje taksi prevoza i izmeniti uslove koje treba da ispunjavaju vozači taksija.

Poljoprivrednici, na primer, traže da se ukine naknada za izdavanje i produžavanje uverenja o zdravstvenom stanju pčelinje zajednice, koja je povećana 2013. godine sa 11 na 64 dinara a traje samo tri meseca, kao i usvajanje novog Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Od Narodne Banke Srbije očekuju ukidanje obaveze izveštavanja državljana Srbije o poslovanju sa inostranstvom, tako da se obaveštavanje ne odnosi na uloge u privredna društva u Srbiji, obzirom da su ti ulozi već evidentirani u Registru privrednih subjekata APR-a.

Ministarstvu pravde šest preporuka NALED-a

Prvom preporukom NALED predlaže izmene Zakona o sudskim taksama u pravcu umanjenja cene sudskih taksi i ukidanja pojedinih.

NALED smatra da trenutna politika visokih sudskih taksi privredi praktično onemogućava poslovanje, jer troškovi u postupku sudske naplate potraživanja po pravilu prevazilaze vrednost potraživanja.

Drugom preporukom se traži izmena Sudskog poslovnika tako da se ukinu odredbe koje zahtevaju da stranke u sporu, njihovi punomoćnici i zastupnici moraju da podnose zahtev za razgledanje spisa predmeta, prepisivanje spisa i fotokopiranje dokumenata iz tih spisa.

Treća preporuka sugeriše izmenu Zakona o zaštiti uzbunjivača tako da bi se i pravnim licima, pre svega nevladinim organizacijama, omogućilo da budu uzbunjivači.

Smatraju i da je potrebno pojednostavljenje procedure dodele predmeta javnim izvršiljima, bez prethodnog obraćanja Komori javnih izvršitelja i preciziranje pojma komunalnih i "srodnih delatnosti".

Zbog širokog i neujednačenog tumačenja pojma "srodna delatnost", postoji veliki stepen pravne nesigurnosti, prostor za korupciju, otežano je poslovanje kompanijama koje pružaju različite vidove informatičkih usluga.

Petom preporukom traže omogućavanje sprovođenja sudskih postupaka na osnovu podnesaka i dokaza dostavljenih u elektronskom formatu.

Šesta preporuka NALED-a odnosi se na sistem određivanja upisnine za upis u Imenik advokata i sugeriše usklađivanje u skladu sa stavom Ustavnog suda.

NALED stav Ustavnog suda tumači tako da "visina upisnine mora odgovarati stvarnim troškovima upisa u imenik i da upisnina bude jednaka za sve koji žele da se upišu u imenik advokata".

Upis u Imenik advokata sada podrazumeva upisninu od 400 evra za advokatske pripravnike, a za sve druge kandidate za advokate 4.000 evra, što je za Naled neprihvatljivo i diskriminišuće.

Ovogodišnje priznanje NALED-a za doprinos kvalitetnom izveštavanju o ekonomskim reformama dobio je urednik ekonomske redakcije u Novinskoj agenciji Tanjug Dragan Krsnik.

Za doprinos kvalitetnom izveštavanju o ekonomskim reformama, priznanje je pripalo i novinarki Politike Mariji Brakočević, kao i osnivaču portala Plusonlajn iz Pirota, Nenadu Paunoviću.