Organska hrana sve traženija, mali proizvođači očekuju pomoć države

Dvadesetak kosmajskih proizvođača zdrave hrane i još toliko iz cele Srbije predstavili su svoje proizvode na Sajmu zdrave hrane u Sopotu. 

Za najuspešniju proglašena je doktorka medicine i majka četvoro dece koja je 2012. sa suprugom napustila Beograd i preselila se na Kosmaj. Sada sa tri hektara bere organsko voće i povrće. Želi i da ga prerađuje, ali kaže da je sertifikacija za to skupa, a procedura i standardi isti kao za velike sisteme. 

"Sve je to još uvek prodaja sa kućnog praga i prodaja ljudima koji znaju kako mi to radimo i čime se bavimo. Naravno da je sertifikacija obavezna za neku ozbiljniju proizvodnju", objašnjava poljoprivredni proizvođač Ana Čupić.

Hrana proizvedena bez hemije može da bude do tri puta skuplja od konvencionalne. Prinosi su znatno manji, a seme, repromaterijal i radna snaga višestruko skuplji. U Srbiji 6.150 gazdinstava ima sertifikovanu organsku proizvodnju, dvostruko više nego prošle godine. Upućeni kažu bilo bi ih i više kada bi Ministarstvo vratilo subvencije na nivo od pre sedam godina.

"Tada su bile oko 36.000 po hektaru za ratarske, a za povrtarske negde oko 50.000, za voćarstvo preko 60.000 što su izvrsne subvencije i za to vreme bile i sad tražimo toliko i imamo obećanje i nade da će se to ispuniti", kaže profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Snežana Oljača.

Predsednik opštine Sopot Živorad Milosavljević ističe da će Opština nastojati da, gradeći puteve do njiva, mnoga mesta koja su bila zapuštena i koja su se iščistila obezbede za proizvodnju.

Najveća podrška potrebna je povrtarima koji su orijentisani na domaće tržište. Na drugoj strani, voćarima gotovo ništa ne pretekne za domaćeg kupca.

"To su velike firme koje okupljaju velike grupe poljoprivrednika, koji su bili u sistemu grupne sertifikacije i to se pokazao do sada kao najbolji model u Srbiji", napominje Ivana Simić iz "Srbija organika".

Svetsko tržište organske hrane vredno je više 80 milijardi evra i jedno je od retkih koje, uprkos globalnoj ekonomskoj krizi, raste i to u proseku 10 do 15 odsto godišnje. Slično je i u Srbiji, čak 90 odsto hrane koju proizvedemo i izvezemo. Nažalost, povećava se i uvoz, ali to makar govori o tome da sve više kupujemo zdravu hranu.