Koji problemi muče paušalce i kako ih rešiti

Na Prvom okruglom stolu u okviru Meseca paušalaca rečeno je da se očekuje se da će se javnim dijalogom tokom septembra doći do zajedničkog rešenja o izmenama sistema paušalnog oporezivanja.

Kampanja "Mesec paušalaca" organizuje se u okviru Projekta javno-privatnog dijaloga za razvoj koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi NALED u saradnji s Republičkim sekretarijatom za javne politike.

Dragan Agatunović iz Poreske uprave rekao je da će se, nakon što su sve vrste poreskih prijava prevedene iz papirne forme u elektronski oblik, sada ići korak dalje i pokušati da se unapredi sistem donošenja rešenja kod preduzetnika koji obavljaju delatnost samostalno, a porez plaćaju paušalno.

"Plan Poreske uprave je da pronađemo mogućnost da sastavimo jedan aplikativni softver koji će na jednostavan i tranparentan način dostavljati informaciju koliko bi iznosili porezi i doprinosi za novoosnovane preduzetnike i time bi i postupak donošenja rešenja pojednostavili ili omogućili da on bude kraći", rekao je Agatunović.

Naveo je da u Srbiji oko 110.000 preduzetnika porez plaća paušalno i da je sada procedura takva da se za svakog od njih izdaju tri rešenja u dva primerka. Taj postupak je, ističe, izuzetno kompleksan.

Agatunović naglašava da su Ministarstvo finansija i Poreska uprava opredeljeni ka daljem postupku modernizacije i nada se da će se unapređenje sistema donošenja rešenja za paušalce implementirati u toku iduće godine.

To će, kako je ocenio, verovatno podrazumevati i izmenu odgovarajući zakonskih propisa, pre svega Zakona o porezu na dohodak građana i Uredbe koja definiše postupak i način oporezivanja paušalaca.

Sve poreske prijave prevedene u elektronsku formu

Agatunović je podsetio da je Poreska uprava od 1. marta 2014. do januara ove godine prevela sve vrste poreskih prijava iz papirne forme u elektronski oblik.

Poreska uprava je do danas primila više od 23 miliona poreskih prijava u elektronskom obliku.

"Slikovito gledano, kada bismo pakovali na gomilu papire, i ako bi jedna prijava bio jedan papir taj stub bi bio visine 2.300 metara", rekao je Agatunović.

Predstavnik Republičkog sekretarijata za javne politike Ninoslav Kekić ukazao je da je važno zajedničkim dijalog doći do predloga kako da se na najbolji način urede pitanja koja trenutno muče paušalce.

Neka od njih su, istakao je, kako rešiti pitanje paušalnih osnovica, i kako utvrditi iznose koje će plaćati pre nego što uđu u sistem.

Direktorka sajta www.pausal.rs Sofija Popara ukazala da je najveća prepreka koju preduzetnici navode to što ne znaju od početka iznos koji moraju mesečno da izdvoje, što samim tim utiče na nepredvidivost poslovanja u narednom periodu.

Kako je istakla, dosta je poboljšano, odnosno ubrzano donošenje rešenja, kao i prijavljivanje za zdravstveno osiguranje.

Neizvesnost najveći problem

Milivoje Jovanović iz Udruženja za razvoj preduzetništva iz Niša rekao je da su najveće prepreke u poslovanju onih koji porez plaćaju paušalno nezvesnost, velika doza subjektivnosti i gubljenje vremena zbog komplikovanih administrativnih procedura.

"Važno je da preduzetnicima bude olakšano poslovanje i da na taj način postičemo i utičemo na mlade da u što većem broju pokrenu sopstvene biznise", rekao je Jovanović.

Tanja Jakobi iz Centra za istraživanje javnih politika govorila je o novim oblicima rada i kao primer navela rad na digitalnim platformama.

Ljudi iz Srbije su kako kaže među najbrojnijima kako u Evropi tako i u svetu.

Najčešće se za poslove poput IT, prevodilačke usluge, davanje časova engleskog jezika, administrativne poslove odlučuju, kako žene tako i muškarci, uglavnom visokoobrazovani, mlađi ljudi.

Najčešće se ovim poslovima bave zbog dodatne zarade, zato što im to donosi više novca ili zato što ne mogu da nađu drugi posao.

Većina onih koji rade više od pet godina na platformama su paušalci ili imaju društvo sa ograničenom odgovornošću, navela je podatak Jakobi.

Na današnjem skupu učestvovali su predstavnici udruženja preduzetnika, od opštih do sektorskih asocijacija, kao i predstavnici resornih državnih institucija.

U Srbiji trenutno posluje oko 116. 000 preduzetnika u paušalnom režimu, što je skoro trećina svih privrednih subjekata, a najbrojniji su taksisti.