"Budžet ušao u mirnije vode, potrebno ulaganje u zaštitu životne sredine"

Kako je rečeno na konferenciji Fiskalnog saveta "Investicije u zaštitu životne sredine: Društveni i fiskalni prioritet", povećanje izdvajanja u zaštitu životne sredine popravilo bi strukturu budžeta, jer bi javne investicije bile veće i pozitivno bi delovalo na privredni rast u kratkom roku.

Godišnje povećanje izdvajanja iz budžeta za zaštitu životne sredine za oko 1,3 posto bruto domaćeg proizvoda, odnosno za oko 500 miliona evra, dovelo bi do ubrzanja privrednog rasta Srbije za najmanje 0,5 procentnih poena, ocenio je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

Prema oceni Fiskalnog saveta, snažno povećanje ulaganja u zaštitu životne sredine treba da bude budžetski prioritet u 2019. i u narednim godinama.

Fiskalni savet savetuje izdvajanje od pola milijarde evra godišnje u te svrhe. Delom iz državne kase, a oko 150 miliona, izračunali su, treba da dodaju lokalne samouprave i javna preduzeća.

"Tu je pre svega EPS, koji po tehnologiji proizvodnje pravi najveća zagađenja vazduha, ali ne samo vazduha, i trebalo bi da investrira u narednih deset godina oko milijardu evra, što je veliko pitanje ako se ovako nastavi sa nereformisanim EPS-om", objasnio je Petrović. 

Trenutno postoji fiskalni prostor u budžetu koji se može opredeliti za rešavanje ovog problema i to je prilika koju ne bi trebalo propustiti, mišljenja su članovi ovog saveta.

"Ta ulaganja bi omogućila da se naš trend rasta od 3 odsto do 3,5 posto, gurne na četiri posto, što bi već bio respektabilan rast i doprinelo bi rešavanju ključnih problema", rekao je Petrović na konferenciji za novinare u Narodnoj banci Srbije.

Budžet Srbije je, kako dodaje, ušao u mirnije vode, zbog čega se otvara fiskalni prostor za rešavanje određenih problema, među kojima je i potreba snažnog povećanja ulaganja u zaštitu životne sredine, što bi moglo biti urađeno već u budžetu za 2019. godinu.

"Sada je trenutak da se već u budžetu za 2019. godinu usmere sredstva ka javnim investicijama koje predstavljaju prioritet. Veličina problema u ovoj oblasti traži velike investicije u visini od osam do devet milijardi evra u narednih 10 do 15 godina", istakao je Petrović.

U narednoj godini bi, prema procenama Fiskalnog saveta, postojao budžetski prostor za javne investicije od oko jedan posto, odnosno od oko 350 do 400 miliona evra, čemu je doprinela uspešna fiskalna konsolidacija, činjenica da je javni dug počeo snažno da pada, kao i kamate koje plaćamo na dug.

Petrović je dodao da se pokazalo da je Srbija među najzagađenijim zemljama u Evropi, što ugrožava zdravlje stanovništva, skraćuje životni vek i smanjuje kvalitet života, zbog čega je povećanje investicija u životnu sredinu neophodno, a ta ulaganja bi, kako je zaključio, stimulisala privredni rast zemlje.

Pre novih ulaganja mora se bolje upravljati postojećim sredstvima.

"Što znači da ekološke takse treba da se troše isključivo za pitanja životne sredine. I to bi bio važan korak, jer sada su to već sredstva oko 100 miliona evra i to bi bio odmah dvostruko veći budžet za ekološka pitanja od onog koji imamo sada", ističe Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.

Ekološka slika bi, kažu, bila bolja i kada bi bilo više inspektora sa većim ovlašćenjima koji kontrolišu kako se čuva priroda.