Kakav će biti stav Vrhovnog kasacionog suda o troškovima obrade kredita?

Banke bi uskoro mogle više da liče na isturena odeljenja sudova nego na kreditne institiucije. I to zbog toga što klijenti sve više u banke dolaze zbog prikupljanja dokumentacije za tužbe nego za kredite. Saša Dević mesecima se tuži sa bankom po više osnova. Jedan od njih je i naplata troškova obrade kredita za stan.

"Taj trošak ne postoji u predugovornoj fazi u zaključku predugovora sa bankom i banka taj deo ugovora odbija da mi dostavi i tvrdi da ga ne poseduje, a po zakonu nisu mogli da mi odobre kredit bez tog dokumenta. Ja očekujem pravdu. Sudim se sa bankom. Imao sam tri ročišta i očekujemo da sud presudi po pravdi", ističe Saša Dević.

U Udruženju banaka su jasni i ne žele više da ponavljaju stav - Zakon o obligacinim odnosima, prema kojem se donose odluke, donet je pre više od 40 godina, a u to vreme nije predviđao deviznu klauzulu ili troškove obrade kredita. Takođe, ako se nastave presude klijenata protiv banaka po tom osnovu, tužiće naše sudove, odnosno državu, međunarodnim sudovima.

"Znam da je sudska praksa različita, međutim smatram da su troškovi obrade kredita isto što i troškovi zakupa kao što su troškovi poslovnih ručkova itd. Tako da je to jedan nezavistan trošak a sve ono što korisnik kredita treba da plati je samo i isključivo kamata", navodi Jelena Pavlović, advokat Udruženja klijenata "Švajcarac".

Apelacioni sud 1. decembra zauzeo je stav kroz prvu presudu u korist klijenta, a protiv banke koja je naplaćivala obradu kredita. Takav stav očekuju i od Vrhovnog kasacionog suda.

"Tu je naime zauzet stav da samo ugovaranje naplate obrade troškove kredita nije ništavno.  Međutim u slučaju eventualnog spora banka bi bila obavezna da stvarno dokaže da je stvarno imala troškove obrade kredita. Dakle u ovoj konkretnoj odluci u kojoj je Apelacioni sud izdao saopštenje banka nije uspela da dokaže u samom toku postupka da je imala stvarne troškove zbog čega je tužbeni zahtev usvojen", kaže Mirjana Piljić iz Apelacionog suda.

Ovo nisu jedine tužbe koje klijenti spremaju, jer se priprema lavina sporvoa klijenata za kredite u švajcarcima.

Srbija je poslednja od 14 zemalja gde ovo pitanje nije na neki način pokrenuto. Očekuje se  rešenje u kojem se neće ići na raskid ugovora, već na proglašenje ništavosti. Krediti bi se konvertovali u dinarske, čime bi se izbegla obostrana naplata zateznih kamata i međunarodna arbitraža.

Banke oslobođene tužbi i obaveza ponovo bi pokrenule kreditnu aktivnost kao što se desilo u Hrvatskoj ili Irskoj.