Samostalnom uplatom doprinosa do penzije

Mašinski tehničar koji je posle tri decenije rada u "Minelu" ostao bez posla, već četiri godine sam uplaćuje staž, iako to čini po najnižoj osnovici, smatra da mu to neće umanjiti penziju jer mu ni plata nije bila mnogo veća.

"Lakše mi je ovo sad što je izašlo da cele godine isto uplaćujem, zato sam ovo morao, stalno se menjalo i došlo je do nekog nesporazuma, otišla uplata negde na drugo mesto pa sam sad došao da ispravim to", rekao je Mirko Milićević, bivši radnik "Minela".

Najniža osnovica je 35 odsto prosečne plate. Doprinos od 26 procenata obračunava se na svaku od 13 osnovica, najviša je pet prosečnih plata. Iznos za mesečnu uplatu doprinosa kreće se od minimalnog pa do više od 85 hiljada dinara.

"Mogu da uplaćuju lica koja imaju više od 15 godina i mlađa su od 65 godina života, pri čemu je neophodno da nisu zaposlena i da po nekom drugom osnovu nisu osigurana", kaže Vladimir Staknović iz Sektora za ostvarivanje prava pri Fondu PIO.

Nije redak slučaj da roditelji uplaćuju staž deci ili rođacima koji su privremeno u inostranstvu.

I bez ijednog dana provedenog na radnom mestu, penziju iz državnog fonda može da stekne svako ko je 15 godina uplaćivao staž. Ako je to po najnižoj osnovici sledi mu minimalna penzija. Što je period uplata duži, po najnižoj ili nekoj od viših osnovica i penzija je srazmerno veća.

Mogućnost samostalne uplate doprinosa postoji od 2003. godine, posle velikog talasa socijalnih programa, poslednjih godina opada broj onih koji to čine.

"Do sada je bilo ukupno 270 hiljada lica koja su uplaćivala po tom osnovu doprinose. Trenutno ih ima po tom osnovu aktivnih oko 34 hiljade", ističe Stanković.

Oni koji posežu za samostalnom uplatom doprinosa, uglavnom to čine u kraćem periodu do zaposlenja ili odlaska u penziju. Više od polovine njih uplaćuje po najnižoj osnovici.