Pad svetskih berzi, ima li razloga za zabrinutost?

Otkako je Donald Tramp stupio na čelo države, glavni indeks Njujorške berze zabeležio je više od 70 rekorda i predsednik je to svaki put propratio tvitom. A kada je juče zabeležen gubitak od čak 1.600 poena, što je najviše za šest i po godina, nije se oglasio. Stigla je samo reakcija portparola Bele kuće – da dolazi do kratkoročnih kolebanja tržišta, ali da je američka ekonomija i dalje veoma snažna i ide u dobrom smeru.

Pad indeksa na Volstritu se nastavlja i za analitičare nije neočekivan. Počeo je krajem prošle nedelje zbog zabrinutosti investitora da bi veća inflacija i kamate mogle da uspore ekonomski rast.

"Po meni, ovo je bila sasvim normalna korekcija. Moguće je da će se trend još malo kretati nizbrdo, ali za pregrejano tržište akcija to može biti samo dobro", kaže analitičar Bil Blejn.

Ono što se dešava u navećoj svetskoj ekonomiji ima uticaj na ostatak sveta. Na azijskim berzama su cene deonica oštro pale. I evropske berze pale su sedmi dan zaredom.

"Uprkos promenama na berzama koje su se dogodile, nema mesta panici. Prognoze rasta svetske privrede su pozitivne i to za sve regione sveta", kaže finansijski stručnjak Dejvid Kol.

Agencija Blumberg izračunala je da je zbog rekordnog pada američkog tržišta 500 najbogatijih ljudi sveta u jednom danu izgubilo 114 milijardi dolara. Najviše se smanjilo bogatstvo Vorena Bafeta, osnivača i šefa investicione kompanije "Berkšir Hatavej". Lakši je za pet milijardi dolara.