Efektiva: UBS obeshrabruje građane da ostvare svoja prava

UBS je povodom prve pravosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu, kojom je jednoj banci osporena naplata naknade troškova obrade kredita jer ih naplaćuje kroz kamatu, saopštilo da je ništavost odredbe o naplati te naknade "utvrđena samo u tom jednom konkretnom slučaju koji se ne primenjuje na sve ostale slične slučajeve".

Udruženje banaka je takođe ocenilo da se "predmetnom presudom stvara pravna nesigurnost kod rešavanja ovih slučajeva, stvara negativna klima prema bankama i podstiču nerealna očekivanja". 

Efektiva navodi u današnjem saopštenju da "doneta presuda upravo vraća nadu građanima Srbije u pravnu sigurnost zemlje".

Kako tvrdi, banke su u proteklih 15 godina obilato koristile "dosadašnju pravnu nesigurnost..... i od svojih korisnika nezakonito, po raznim osnovama, naplatile preko 100 miliona evra, koje su zatim iznele iz zemlje". 

U saopštenju se dodaje da su banke u Srbiji nezakonito povećavale kamate na kredite u otplati, isplaćivale kredit po nižem a naplaćivale po višem kursu, naplaćivale razne fantomske provizije, itd. 

"Upravo koristeći indolentnost države i sporost pravosuđa, banke u Srbiji su građanima naplaćivale zateznu kamatu od čak 0,5 odsto dnevno, što na godišnjem nivou iznosi 180 procenata", navodi Efektiva.

Takođe podseća da je Narodna banka Srbije dopisom upućenim prošle godine na adrese svih banaka (čiji je faksimil Efektiva priložila uz saopštenje) "i sama potvrdila da je trošak obrade kredita fiktivan trošak i da on dovodi klijente u neravnopravan položaj". 

"Članom 1065 Zakona o obligacionim odnosima predviđeno je da banka može samo kamatu da naplaćuje kao jedinu cenu kredita. Kao potvrda toga, do sada su u korist klijenta donete dve presude Višeg suda u Somboru, jedna Višeg suda u Beogradu i jedna sa beogradske Apelacije, a kojima je odredba ugovora o naplati troška obrade kredita proglašena ništavom", navodi se u saopštenju.

Efektiva na kraju ocenjuje da građani Srbije treba da tuže i na taj način vrate novac koji im pripada, i zaključuje da bi korist od povraćaja tog novca imalo društvo u celini, "jer bi građani novac koristili za potrošnju i plaćanje zaostlih obaveza, što bi svakako sprečilo strane banke da ga iznesu iz zemlje".