NALED: Reformisati parafiskalne namete

Iznoseći preporuke privrednika iz 10. izdanja NALED-ove "Sive knjige", koja je predstavljena u Skupštini grada, predsednik Upravnog odbora NALED-a Aleksandar Ružević je poručio da su državne institucije prihvatile publikaciju kao vodič za unapređenje poslovnog ambijenta.

Ta publikacije je, kaže, doprinela otklanjanju nekih od najpoznatijih birokratskih prepreka.

"Tako je na inicijativu NALED-a uvedena uplata poreza i doprinosa na zarade na jedan umesto na 12 računa, ukinuta je dnevna uplata pazara, eliminisana je obaveza da zahtevi za izvod iz evidencija ne budu stariji od šest meseci, izbačena je iz upotrebe radna knjižica, uvedena je automatska overa zdravstvene knjižice i unapređena procedura izdavanja građevinske dozvole", naveo je Ružević.

Kako je dodao, oni koji žele da pokrenu sopstveni biznis sada lakše dolaze do poreskog identifikacionog broja (PIB) pri registraciji u APR-u, a ukoliko su mikro ili malo preduzeće oslobođeni su plaćanja firmarine.

"Trudnice i porodilje više ne moraju da prikupljaju desetine različitih originala i fotokopija da bi ostvarile pravo na naknadu tokom odsustva, prijava radnika može da se obavi potpuno elektronski preko internet portala centralnog registra dok privreda više ne mora da koristi pečat pri otvaranju računa u banci i obavljanju platnog prometa", izjavio je Ružević.

Prema njegovim rečima, novo izdanje "Sive knjige" sadrži sto odabranih preporuka, a od tog broja 20 se prvi put pojavljuje u ovom izdanju.

Među deset ključnih preporuka NALED-ove "Sive knjige" su smanjenje poreza i doprinosa na zarade koje čine 63 odsto neto plate, uspostavljanje javnog registra neporeskih nameta i unapređenje predvidivost taksi i naknada, zakonsko uređenje oblasti zanatstva.

Ministar finanasija Dušan Vujević je naglasio da nije teško njega ubediti da se smanje opterećanja na plate, ali da treba ubediti ostale kako da se pokriju deficit u penzionom fondu, sredstva za zdravstvo i socijalna davanja.

Elektronski sistem prijave 

NALED prepručuje i uvođenje elektronskog sistema prijave i evidencije sezonskih radnika, unapređenje postupka upisa prava u katastar, unapređenje postojećeg registra poljoprivrednih gazdinstava i uvođenje elektronskog sistema za dodelu podsticaja.

Preporuke su i da treba uvesti metaregistar i osnovne registre u sistem E-uprave, omogućiti privrednim subjektima čuvanje poslovne dokumentacije isključivo u elektronskom obliku, rešiti problem naplate potraživanja za isporučene lekove zdravstvenim ustanovama i izjednačiti cene komunalnih usluga za krajnje korisnike ukidanjem razlike u cenama između različitih potrošača za istu uslugu.

Inače, od 100 preporuka članova NALED-a za smanjenje birokratije i unapredenje efikasnosti države, ministarstva su prošle godine realizovala svega devet preporuka, piše u "Sivoj knjizi" NALED-a. 

Kako se navodi, svega šest preporuka se vode kao rešene, a tri kao delimično rešene u 2017. godini.

Kao i ranije, najveći broj preporuka se odnosi na Ministarstvo finansija (33) i Ministarstvo zdravlja (13) koji su ujedno bili i najaktivniji tokom prethodne godine, ocenjuje NALED.

Privrednici kao najbitnije primenjene preporuke izdvajaju mogućnost plaćanja poreza i doprinosa na jednom šalteru umesto na 12, elektronsku overu zdravstvenih knjižica i ukidanje radnih, efikasnije izdavanje građevinskih dozvola.

"Biti 184. pre tri godine u izdavanju građevinske dozvole u svetu, a 2017. biti 10. u svetu jeste veliki iskorak za nas, ali to je već iza nas, ono što nas čeka u 2018. godini jeste sigurno reforma katastra, brži upis imovine", rekla je ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović.

Smanjenje birokratije 

Međutim, kako kažu, još jednu godinu u nizu Ministarstvo privrede, Ministarstvo pravde i Ministarstvo poljoprivrede nisu doprineli smanjenju birokratije rešavanjem preporuka iz "Knjige" što je, kako kažu u ovom udruženju, posebno važno istaći za resor privrede kojem je broj preporuka dupliran u novom izdanju.

"Interesantno je, a za resorne institucije neugodno, da pet administrativnih procedura punu deceniju čekaju na rešavanje. Još u prvoj "Sivoj knjizi" ukazali smo da je potrebno privredi omogućiti da ostvari uvid u stanje svojih poreskih obaveza elektronskim putem", napominju u NALED-u.

Ministar Vujović isitiče da resorno ministarstvo intenzivno radi da zakon o nametima bude usvojen što pre. Svaka lokalna samouprava, svaki subjekat mora da shvati da on nije jedini i da ne može neko da proizvoljno da donosi neke naknade, poručuje Vujović. 

U NALED-u smatraju da je važno ukinuti zdravstvene knjižice, a predlažu i da se uspostavi elektronski servis za prijem dokumenata za ostvarivanje prava na nadoknadu zarade za vreme bolovanja, jer, ocenjuju da je nehumano očekivati od bolesnika i trudnica da satima stoje u redovima pred šalterima radi ostvarenja tog prava.

Kažu i da je nužno ubrzati proces legalizacije na lokalu obezbeđivanjem većeg broja službenika koji će raditi na ovim poslovima kako bi se najzad taj posao u Srbiji priveo kraju.

Izneli su i preporuke Ministarstvu pravde u kojima kažu da je neprihvatljivo veliki broj vrlo visokih sudskih taksi koje se naplaćuju tokom jednog postupka, a koje, kažu, čine nedostupnom zaštitu prava na sudu.

"U praksi je primećeno višestruko naplaćivanje odštetnih zahteva po osnovu iste povrede u više različitih jedinica lokalne samouprave", kažu u ovom udruženju.

Zato, napominju, neophodno je uspostaviti jedinstven registar odštetnih zahteva, na primer, za povrede prouzrokovane ujedima pasa.

Ministarka pravde Nela Kuburović je navela da će se i dalje raditi na izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama - da se ne naplaćuju, ako se postigne sporazum o rešenju spora. "S druge strane, moramo da budemo obazrivi s obzirom da su sudske takse izvor kojim se velikom delom finansiraju sudovi", naglasila je ministarka.

MMF i EU: Reforma poreskog sistema i vladavina prava

Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Sebastijan Sosa kaže da je zemlja ostvarila velika dostignuća - ostvarena je makroekonomska stabilnost i smanjen je deficit.

"U dve oblasti očekujemo napredak u reformi poreske uprave što bi povećalo prikupljanje novca i racionalizaciju parafiskalnih nameta i taksa", dodao je Sosa.

Od predstavnika EU dve poruke – proširenje je ponovo na radaru Brisela i usredsređivanje na reforme.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici istakao je da bi 2018. mogla da bude godina Zapadnog Balkana.

"Srbija je jedan od kandidata koja je najviše napredovala u pristupanju. Ohrabrio bih vas da iskoristite ovu jedinstvenu priliku i nastavite sa reformama koje se već odvijaju. Vidimo da postoji ekonomska reforma, ali je važno da se pored toga usredsredimo i na vladavinu prava", naveo je Fabrici.

Brisel paralelno sa reformama očekuje nastavak i intenziviranje dijaloga sa Prištinom.