Obnova železnice po projektima CIP-a, novac iz ruskih i kineskih kredita

Posle podele na više nezavisnih kompanija u "Železnicma Srbije" najviše se ulaže u železničku infrastrukturu, i to iz ruskih i kineskih kredita. Ruskim kreditom od 800 miliona dolara obnovlja se deo voznih sredstva i remontuju pruge. Sve projekte za obnovu pruga radi domaći institut CIP.

"Tu gde je rađena rekonstrukcija postojećih starih pruga tu je vraćena brzina sa 10 kilometara na sat na 100 do 120 maksimalno", kaže direktor insituta CIP Milutin Ignjatović. 

Ruske železnice uvele su novu tehnologiju koja omogućava da se remont deonica Koridora 10 radi pod punim saobraćajem, što je do sada bilo nezamislivo. Rusi grade i najzahtevniju deonicu pruge Beograd-Budimpešta, od Stare Pazove do Novog Sada, gde se rade novi tuneli i novi vijadukt.

"Mi sada gradimo prugu koja je već projektovana na 200 kilometara na čas. Stari projekat je bio na brzini od 160 kilometara na sat a sada naš projektant Insitut CIP preprojketuje taj elektrotehnički deo da bi postigao brzinu od 200 kilometara na čas", kaže Mansurbek Sultanov iz "RŽD Internešenel".

Rusi su ove godine završili i 77 kilometara barske pruge, deonicu Resnik-Valjevo. U taj zanačajan putni pravac od 70-ih godina, od kako je napravljen, nije se ulagalo, a vozovi njime do Bara idu čak četiri sata duže, nego kada je pruga, pre više od četiri decenije, puštena u saobraćaj.

"Ostaje još nekih 200 kilometra ili nešto malo manje do granice sa Crnom Gorom. Za to je potrebno da se uradi projekat rekonstrukcije i da se nađe finansiranje za taj deo", kaže tehnički direktor CIP-a Vidosav Stevanović.

Glavna železnička stanica u Beogradu od polovine sledeće godine seli se na "Prokop". Izgrađena je 1882. i od tada služi kao glavno železničko čvorište u Srbiji. Stara zgrada biće pretvorena u muzej, a svi koloseci se vade i ustupaju mesto "Beogradu na vodi".

U "Železnicama Srbije" razvijaće putnički saobraćaj preko stanice "Prokop" koja je već sada sposobna da primi međunarodne vozove u tranzitu.