Koliko su dostupni evropski fondovi za pokretanje biznisa?

Milica Bainović je zahvaljujući konkursu ideje za bolje sutra osvojila nagradu od 40.000 evra jer je u ruralnoj oblasti organizovala 20 pletilja koje pletu i za izvoz. Dobar bankarski klijent je redak resurs pa su se banke potrudile da neguju i obuče Milicu kako bi bila još uspešnija.

"Svaki početak je težak, međutim, mi već imamo i ugovore za rad za sledeću godinu i to je svakako jedna tačka o kojoj mi sada ovde razgovaramo", navodi Bainovićeva.

Milica je dobila mentorsku podršku "tri dobre vile" što je često više od samog novca.

"Mi smo mobilisali naše zaposlene iz različitih oblasti da se priključe ovom projektu i da pomognu našim korisnicima ne samo da unaprede svoje poslovanje nego da daju sve od sebe da ono ostane održivo i na duge staze", navodi Jasna Uzelac, mentorka "Ideje za bolje sutra".

Jasna Kukić iz "Unikredit" banke navodi da se mentorstvom omogućava bolja komunikacija sa dobavljačima.

"Da joj se našim mentorstvom omogući bolja komunikacija sa stranim dobavljačima sa kojima će na najbolji način potpisivati ugovore i ostvarivati saradnju", navodi Kukićeva.

Sonja Dakić, mentorka navodi da su one tu da bi pomogle da se novac pravilno investira.

"Ono zašta smo ja i ostale koleginice tu, to je da taj novac bude pravilno investiran, da od njega zista napravi sledeći korak, da svoj posao sigurno postavi, da bude održiv i napravi plasman na inostrano tržište", navodi Dakićeva.

A što ne mogu banke a to je da kreditiraju socijalno preduzetništvo mogu nedepozitne finansijske institucije koje daju garanciju klijentima i odobravaju im pozajmice dok banke pružaju samo formalne usluge koje naplaćuju ne snoseći rizik.

"Imate socijalnu komponentu jer smanjujete nezaposlenost jer su naši klijenti pored ostalih  i ona lica koja su izgubila posao ali žele da se ostvare u nekom privatnom biznisu. U periodu od tri do pet godina većina naših klijenata se dovoljno osposobi da može da aplicira i za bankarske kredite", navodi Milenko Trebinjac iz Agroinvest fonda.

Evropska unija obrće oko pet milijardi evra u svojim fondovima za mikrokreditiranje i socijalno preduzetništvo. To se pokazalo kao dobra praksa jer ih korisnici socijalnih kredita daleko bolje vraćaju od klasičnih bankarskih klijenata.

"Nismo nikakva konkurencija bankama. Dakle pomažemo da socijalno ranjive kategorije budu vidljive i pomažemo im da ostvare ideju i slobodu da rade a sredstva su donatorska i ona se uvećavaju. Od Srbije očekujemo samo bolji institucionalni okvir kako bi taj novac bio investiran", navodi Horhe Pedro Ramirez, predsednik Mikrofinansijke insitucije EU.

Stopa nezaposlenosti je ipak znatno smanjena ali je bitno da se sada stvori novi sloj preduzetnika. Ako ne mogu da pokreću biznis skupim kreditima preduzetnici mogu da se oslone na više izvora jer dolazi vreme biznisa i stvaranja novog sloja preduzetnika.