Vujović: Rezultati reformi bolji od očekivanih

Ministar finansija Srbije Dušan Vujović izjavio je da je Srbija u dosadašnjem sprovođenju reformi postigla više od očekivanog. Napominje da su državne finansije uređene, javni dug se smanjuje, a u budžetu je višak od 86 mlijardi dinara. Sada kaže ima sladak zadatak da taj višak preraspodeli.

"Ekonomija se danas nalazi u dobrom položaju, upotreba resursa je efikasna i zato možemo značajno da povećamo penzije i plate većeg broja zaposlenih u javnom sektoru", rekao je Vujović na Srpskom ekonomskom samitu u Beogradu.

Ističe da reforme moraju da se završe kako bi se obezbedili održivi uslovi rasta privrede na duži period.

Kako ocenjuje, planovi za povećanje plata i penzija neće usporiti dosadašnju reformu, odnosno fiskalnu konsolidaciju.

Navodi da je trenutni suficit republičkog budžeta 86 milijardi dinara.

"To će biti prostor na osnovu kojeg možemo da obezbedimo jednokratna povećanja plata i penzija. Već se govori o isplati po pet hiljada dinara davanja svim penzionerima i da ima prostora za posebne nagrade u javnom sektoru", dodaje Vujović.

Ministar naglašava da je Srbija do sada imala dobre rezultate u naplati prihoda i u manjim rashodima.

Drugi deo postignutog viška biće iskorišćen za podsticanje početnika u poslu i druge olakšice privredi da bi se ubrzao ekonomski rast. Na osnovu njega se i planira povećenje plata i penzija od nove godine.

Najavljuje da će se nastaviti reforma Poreske uprave i kaže da se radi na tome da se što bolje i više iskoriste investicije, ali i da se ulaže u bolju opremu i nove tehnologije. 

Prema njegovim rečima, inovacije će omogućiti otvaranje novih radnih mesta i održivi razvoj.

Prema njegovim rečima, Srbija treba da izbegne takozvanu zamku srednjeg prihoda jer druge zemlje postaju sve konkurentnije pošto angažuju bolje stručnjake, imaju bolji dizajn proizvoda i bolju logistiku i "zbog toga je nužna reforma obrazovanja ali i uvođenje digitalizacije u sve sfere".

Najavljuje pomoć naučno-istraživačkom sektoru kroz dodatne fondove i nepovratna sredstva koji će omogućiti njegov razvoj.

"Radi se i na obezbeđivanju dugoročnog finansiranja srpskih istraživača i njihovom povezivanju s mladim stručnjacima iz dijaspore", ističe Vujović.

Napominje da će se dodatne uštede u budžetu omogućiti i kroz uvođenje energetski efikasnih tehnologija u javnu upravu.

Ponavlja da je bitno da se Srbija regionalno poveže sa svim zemljama u okruženju, što će olakšati kretanje roba i usluga a time podići rast privrede i njenu konkurentnost.

Vujović kaže da očekuje da će Srbija za tri do pet godina da završi pregovore o poglavljima u procesu pridruživanja EU.

Stefan Ndegva iz Svetske banke poručuje da Vlada sada treba da se fokusira na rast.

"Dogodine se očekuje da on bude tri i po odsto. To je dobro ali nije dovoljno jer je od krize 2008. srpska ekonomija u proseku rasla svega pola procenta godišnje. Potreban je dvostruko brži rast i to je moguće dostići ako se ubrzaju reforme i primeni nova strategija ekonomskog razvoja", naglašava Ndegva.

Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić smatra da Srbiji svake godine treba u proseku šest odsto rasta, da bi, kako navodi, za 30 godina uspela da pristigne prosek EU.

Privredni rast je pitanje broj jedan za Srbiju i za dugoročnu održivost fiskalne pozicije zemlje. Onda se i javni dug lakše nosi, imate veće budžetske prihode ,to znači i veću zaposlenost, dodaje Šoškić.

Šef Kancelarije MMF-a u Beogradu Sebastijan Sosa kaže da je ključni izazov je da se povećaju investicije kako privatne tako i državna ulaganja u infrastruktu.  "One su u Srbiji niske 17-18 odsto BDP-a, mnogo manje nego u drugim zemljama Jugoistočne Evrope i nego što su imale druge privrede u razvoju", ukazuje Sosa.

Ipak, Srbija u potpuno drugačijoj poziciji dočekuje poslednju reviziju trogodišnjeg aranžmana i eventualne razgovore o novom programu sa MMF-om.

"Startna pozicija Srbije sada je mnogo bolja. Na Vladi je da odluči da li želi novi aranžman, a on svakako ne bi podrzumevao fiskalnu konsolidaciju, već bi bio usmeren na očuvanje postignutih rezultata, ubrzanje rasta i razvoja", objašnjava Sosa. 

"Do 7. novembra će se znati da li će biti aranžmana sa MMF-om"

Ministar Dušan Vujović je rekao da će sledeće nedelje početi zvanični razgovori sa misijom MMF-a o poslednjoj reviziji tekućeg trogodišnjeg aranžmana iz predostrožnosti i da će se razmatrati da li Srbiji treba novi program sa tom finansijskom institucijom.

On je istakao da Srbiji nije potrebna pozajmica MMF-a, ali da ima osnova za nastavak saradnje kroz novi program koji ne uključuje finansijsku podršku.

"Ima razloga za novi aranžman. Potreban nam je pritisak da se završe reforme i dostigne nivo investicija kojem težimo i da se popravi kreditni rejting zemlje. Taj novi model saradnje svakako ne bi podrazumevao nikakvu pozjamicu jer nam to nije potrebno", poručuje resorni ministar.

"Ta vrsta aranžmana bi bila idealna za Srbiju", ocenio je Vujović.

Da li će Srbija ući u novi aranžman i kakav, znaće se 7. novembra kada se završava poseta Misije MMF-a Beogradu.