Od proizvodnje do prerade

Crvena je kalifornijska glista, prijaju joj zemlja, stajsko đubrivo i slama. Godinu dana traje proces stvaranja prirodnog đubriva, biljka tada, objašnjava poljoprivrednik Goran Tasić, postaje imuna, otporna na bolesti.

Sve je prirodno na imanju Tasića, rastvorom koprive i zove prska voćnjak, a bosiljak štiti paprike. Petogodišnji trud se isplatio, ove sezone ima sigurne kupce.

"Za poljoprivrednike mnogo znači plasman, kad ima plasman, ima i volju i snagu da radi; kad nema plasman, onda šta će, da se skapa preko zime ako ne može sve da proda", kaže Goran Tasić.

Paprike i paradajz putuju do Beča, a ostali proizvodi do kuhinje "Tradicija juga". Tu hranu, za migrante smeštene u prihvatnim centrima, pripremaju žene koje su dugo tražile svoje mesto u društvu.

"Ovde radim od prošle godine, ostala sam bez posla, suprug ne radi, dete na fakultetu, morala sam nekako da se snađem, hvala ovim ljudima", ističe kuvarica Ratka Vučković.

Znaju da do kuhinje stiže zdravo povrće, poznaju proizvođače. U Vladičinom Hanu udruženo je osam žena, razmenjuju iskustva. Isto je i u Trgovištu.

"Ako ne bi otkupljivali kao što otkupljuju, ja na pijacu ne bih mogla, ne bih imala vremena da proizvedem ako bih bila na pijaci, jednog radnika bih morala da imam", navodi poljoprivrednica Vesna Jović.

Zaokružen je lanac od proizvodnje do prerade, sedamnaest je proizvođača i dvadeset prerađivača hrane. Sve je počelo podelom plastenika.

"Cilj je otkupljivanje od naših ljudi koji su u lancu, to su isto nekada bili ljudi socijalno ugroženi, nisu imali, sada, hvala bogu, imaju", naglašava Ljubinka Milosavljević iz "Životne pomoći".

U zemljama Evropske unije socijalno je svako deseto malo i srednje preduzeće. U Srbiji ima oko 1.000 preduzeća u kojima rade ugroženi građani.

Čeka se usvajanje Zakona o socijalnom preduzetništvu, koje bi trebalo da definiše ko može da radi i u kojim oblastima, kako da preduzeće bude zaštićeno, ali ne i favorizovano na tržištu.