Državna kasa u plusu, kako podstaći privredni rast

Drugu godinu zaredom stanje u državnoj kasi bolje je od planiranog. Na polovini ove godine za više od 100 milijardi dinara. Naime, umesto planiranog minusa od 60 milijardi, državna kasa je u plusu gotovo 60 milijardi. Istovremeno, javni dug je smanjen za milijardu evra. Međutim, stručnjaci upozoravaju da je usporen rast privrede i da bi zato država trebalo da olabavi kaiš, da poveća kapitalna ulaganja, pa i zarade kako bi potrošnja podstakla rast.

Vremenske nepogode su uzele danak. Najpre su led i mraz u minus oterali proizvodnju energije i rudarstvo, a onda je stiglo vrelo leto zbog kojeg poljoprivrednici traže da se 2017. proglasi godinom elementarne nepogode. Šta će biti s planiranim ekonomskim rastom od tri odsto.

Da li će biti dva ili gore-dole neki promil, to nije bitno. Kada govorimo o razlozima usporavanja svakako je poljoprivreda ključni faktor jer se njoj duguje namanje jedan procentni poen", kaže Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta.

U prvoj polovini godine rast je dostigao 1,2 odsto. Energetika se oporavila, pa ukupna industrijska proizvodnja raste. Ali prerađivačka stagnira, a proizvodnja hrane beleži veliki pad. Uz sve to podbacile su i investicije.

Stojan Stamenković iz časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" kaže da je rast investicija u prvom polugođu iznosio oko dva odsto.

"To je daleko ispod stope projektovanog BDP-a", kaže Stamenković.

Dobro je, kažu stručnjaci, što je državna kasa u plusu, a planiran je minus, što je inflacija niska i stabilna kao i kurs dinara. I pored zamrznutih plata u javnom sektoru, uz više kredita i stranih turista, raste promet u trgovinama. A statistika registruje pad nezaposlenosti na 11,8 odsto.

"Zaposlenost sa skraćenim radnim vremenom, povremene i privremene poslove i tako dalje - to je ono što objašnjava zašto je rast zaposlenosti, odnosno pad nezaposlenosti dinamičniji nego što je stopa rasta BDP-a", objašnjava Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku.

Kad se podvuče crta i pored usporenog rada privrede ,Srbija dobija od međunarodnih finanasijskih institucija pohvale, uglavnom uz ocene da uspešno sprovodi program sa MMF-om, da BDP raste brže nego pre krize, javni dug se smanjuje brže nego što su oni očekivali i naravno za pozitivno stanje u državnoj kasi.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.