Kako da dobijemo što više novca iz evropskih fondova

Samo zidovi starog kolektora znaju šta se slije kroz mrtvu reku Blatušnicu, u jezero Ćelije iz kojeg vodu pije ceo Rasinski okrug. Na pomolu je gradnja novog sistema za prečišćavanje, zahvaljujući novcu iz evropskih IPA fondova.

"Obezbeđivanje građevinskih dozvola je u završnoj fazi i očekujemo da do kraja godine bude raspisan tender i, ako da bog zdravlja, sledeće godine da se krene sa realizacijom izgradnje fabrike za prečišćavanje otpadnih voda i kolektora", ističe Zoran Jozić, predsednik Opštine Blace.

Do novca, kaže, nije bilo lako doći.

"Nekoliko puta je rađena korekcija projekta kako bi se usaglasili i dobili od 'Puteva Srbije' uslove za izgradnju fekalne i kišne kanalizacije", dodaje Jozić.

Jesu komplikovane procedure, ali novac Evropske unije dobija se bez kamate i obaveze vraćanja.

"Za ta sredstva neophodno je koordinirati sva ministarstva, naravno uključujući lokalne samouprave, jer mi dogovaramo sa EU šta su njihovi prioriteti u finansiranju, šta su naši i onda tražimo šta su zajednički, prosto pregovaramo oko toga šta će biti lista prioriteta koje su to oblasti i gde imamo najspremnije projekte", ukazuje ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Samouprave moraju da rade više pre rokova kad je potrebno da imaju spremne projekte za IPA fondove, napominje Ričard Maša iz delegacije EU u Srbiji.

Prednost se daje projektima od kojih građani imaju direktnu korist, kao u Kraljevu kojem je odobreno oko 17 miliona evra za sredjivanje kanalizacije.

"Deset kilometara kanalizacione mreže, radi se o projektu koji će mnogo značiti građanima Kraljeva, kako za vodosnabdevanje, tako i sa ekološkog aspekta, jer će otpadne vode koje odlaze u Ibar biti prvo prečišćene, pa onda ući u ovu lepu srpsku reku", objašnjava Predrag Terzić, gradonačelnik Kraljeva.

Dugo traju ugovaranja, pa se tek sada realizuju projekti iz okvira, IPA 2007. i 2013. Uspeli smo da ugovorimo čak 90 odsto projekata.

"Ovu godinu, ova IPA 2013. je bio jedan uspeh, nisam siguran da su druge kandidatske zemlje dobili tako visok rezultat kao Srbija", napominje Maša.

U narednim godinama prioritet su obrazovanje kadrova za pisanje projekata i njihovo zadržavanje u državnoj upravi, jer je to u interesu razvoja, nagoveštavaju nadležni.

"Nekad ima fantastičnih ideja, ali koje su na nivou početne ideje, moraju dosta da se razrađuju pa nekada nisu povoljne za finansiranje. Zrelost projekta je jedna od najvažnijih komponenti za korišćenje IPA fondova", ističe Joksimovićeva.

Iz IPA fondova za poslednjih deceniju i po, u Srbiju je stiglo više od tri milijarde evra.