Kakva je sudbina 150 neprivatizovanih državnih preduzeća?

Uvod u privatizaciju 11 strateških preduzeća, po oprobanom receptu jeste poslovanje po unapred pripremljenom planu reorganizacije. Za njih osam UPPR je već usvojen ili se priprema, a uporedo Vlada za njih traži kupce.

"Naša obaveza prema MMF-u je da do 1. septembra objavimo tender za 'Galeniku' takođe i za MSK, pronalaze se rešenja za 'Azotaru'. Očekujemo da se do kraja godine objavi i tender za 'Petrohemiju'", navodi Milun Trivunac, državni sekretar u Ministarstvu privrede.

Za "Galeniku" se već zna – na novom tenderu država će ponuditi većinski paket. U Ministarstvu privrede kažu da se i za ostala preduzeća traži najprihvatljiviji model privatizacije, te su predmet svakodnevnih analiza.

"Naprihvatljiviji model je ako dođe zdrav kapital i dođe vlasnik koji zna šta će da napravi sa tim preduzećem ne samo da se formalno obavi kupovina, pa da posle toga opet dođe do problema", objašnjava Radojka Nikolić iz Biznis magazina.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, navodi da je bitno da preduzeće razreši svoju situaciju.

"U ekonomiji važi pravilo ako ima kupaca za neko preduzeće najbolje je uraditi kod ovakvih preduzeća privatizaciju, pa sada ima više modela da li se prodaje imaovina, prodaje kapital. Na kraju krajeva svejedno je šta se prodaje bitno je da preduzeće razreši neku svoju situaciju", objašnjava Savić.

Sva ta preduzeća danas posluju po tržišnim uslovima, nemaju zaštitu od prinudne naplate i moraju da izmiruju obaveze prema poveriocima. Najveći problem su im stara dugovanja i zastarela tehnologija.

"Krenuli smo od 526 preduzeća, sada pričamo o 150. Očekujemo da ćemo do kraja godine rešiti sudbinu otprilike oko 30 njih. Uveden je red, sada se na ta preduzeća ne daju budžetske subvencije", navodi Trivunac.

Iako je pred Vladom težak zadatak, stručnjaci ocenjuju da tim preduzećima što pre treba naći održivo rešenje.

"Mislim da treba podvlačiti vrlo brzo crtu i videti šta se sve može i na koji način privatizovati, a šta mora neminovno ići u stečaj. Ako budemo oklevali i čekali, bojim se da će ta preduzeća tonuti sve dublje a račun koji ispostavljamo građanima Srbije biti sve veći", objašnjava Savić.

Radojka Nikolić navodi da postoji mnogo slučajeva, gde je stečajem moguće doći do zdravog dela firme koji ima opstanak i koji koji može da nastavi da funkcioniše.

Jedino preduzeće koje država još direktno dotira jesu rudnici "Resavice" za koje se,  takođe, traži rešenje. U toku je izrada plana njihove reorganizacije i finansijskog oporavka.