Suša usijala regionalne berze struje

Srbija trećinu struje dobija iz hidroelektrana, ali rad većine drugih elektroprivreda na jugu Balkana zavisi od hidrološke situacije, pa zbog sušnog perioda imaju krize u snabdevanju, što je uzdrmalo i regionalno tržište energije. Veleprodajne cene struje na berzama konstantno rastu.

"Više su od deset do 15 evra u proseku nego što je bilo u istom periodu prošle godine. Dok u avgustu imamo situaciju da je cena praktično dvostruko povećana, sa 32,3 evra je otišla prosečno na 64 evra po megavat-satu", ističe Miloš Mladenović, direktor Srpske berze struje.

Iako su u toku remonti dalekovoda, srpski prenosni sistem je stabilan. Tokom leta beleže pojačan tranzit struje prema centralnoj Evropi, a posebno u našem regionu.

"Elektroprivrede koje potrošnju pokrivaju iz hidroelektrana nedostatak nadomešćuju uvozom električne energije iz okolnih sistema. Imamo dovoljno energije da u svakom trenutku odgovorimo na zahteve susednih operatora prenosnih sistema za ispomoć", kaže Aleksandar Kurćubić, izvršni direktor za upravljanje i tržište u EMS-u.

Struju najviše uvoze Italija, Makedonija, Crna Gora i Albanija.

"Imamo situaciju gde, po nekim podacima, Albanija uvozi za čak 80 odsto potreba. Tako da i neki prirodni tok energije je praktično sa severa ka jugu", navodi Mladenović.

Dotoci vode na Đerdapu i Drini su drastično smanjeni, pa u EPS-u kažu da proizvodnju struje obezbeđuju zahvaljujući većim količinama uglja u "Kolubari" i "Kostolcu".

"Mi uspevamo da zadovoljimo sve potrebe potrošača u Srbiji. Imamo i količinu energije koju možemo da plasiramo na slobodno tržište. Raspodela proizvodnje je takva da u ovom sušnom periodu hidroelektrane ipak manje proizvode nego prošle godine. Sva ta razlika u proizvodnji se nadoknađuje iz termoelektrana", napominje Savo Bezmarević, izvršni direktor za proizvodnju energije u EPS-u.

Termoelektrane Srbiji obezbeđuju 70 odsto struje, pa je najvažnije da se na vreme obezbede zalihe uglja potrebne za nesmetan rad termoblokova tokom zime.