Hrvatska počela da primenjuje dogovor o taksama

Hrvatska je nakon burnih reakcija zemalja regiona smanjila naknadu sa 2.000 na 90 kuna, odnosno sa 270 na 12 evra. To, međutim, nije stvorilo gužvu na graničnom prelazu, javlja reporter RTS-a.

Nakon hrvatske odluke da carine vrati na stari iznos, Srbija ukida pojačane inspekcijske kontrole robe biljnog i životinjakog porekla, koje su kao kontramera uvedene 4. avgusta.  

Direktor Sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne komore Srbije Nenad Đurđević kaže za RTS da je zaključak da jednostrane mere ne donose nikom dobro, kao i da nedostaje koordinacija resornih ministarstva u regionu.

"Postoji velika međuzavisnost naših privreda bilo u investicijama, bilo u robnoj razmeni", kaže Đurđević.

Naglasio je da je poljoprivreda važan segment u svim državama regiona, kao i da se pokazalo da je hrvatska mera bila "kratkog daha i kratkog roka".

Ukazao je da je u prvih nekoliko dana od kada su se primenjivale veće takse šteta procenjena na nekoliko desetina hiljada evra, kao i da su izvoznici odustajali od izvoza robe.

"To je jedna loša poruka. Posao i biznis zahteva stalnost i procedure koje su jasne, ove promene izazivaju povlačenje kapitala što nije dobro", smatra Đurđević.

Tvrdi da je regionu potrebna harmonizacija procedura, jer je privrednicima važno da imaju predvidivo stanje.

"Mislim da je našem regionu potrebno više, pre svega, harmonizacije procedura, da je potrebno više dogovora oko uvođenja i usaglašavanja i priznavanja i sertifikata i laboratorija i praktično referentnih institucija koje će važiti za čitav region"", kaže Đurđević.

Naveo je da se mogu izvući neke pouke iz ove situacije.

"Upućeni smo jedni na druge, privrede su kompatabilne. Mislim da će postati praksa koordinacija resornih ministarstava i da će da motiviše ministarstva na koordinaciju i harmonizaciju procedura", zaključio je Đurđević.

Hrvatska je ranije proširila spisak voća i povrća koje mora da prođe fitosanitarni nadzor na granici ako dolazi iz trećih zemalja, u koje se ubraja i Srbija.

Umesto dotadašnjih 90 kuna, određene su 22 puta veće takse, koje su iznosile oko 270 evra. Mera se odnosila na 168 zemalja, ali su njome najviše pogođene države regiona.

Vlada Srbije je Hrvatskoj uputila notu, a Carina Srbije je pojačala mere kontrole i nadzora nad robom biljnog i životinjskog porekla čije je poreklo ili zemlja otpreme Hrvatska.

Ministri BiH, Crne Gore, Makedonije i Srbije ranije su zatražili od Evropske komisije da hitno reaguje protiv hrvatskih mera, posle čega je premijer Andrej Plenković naložio ministru Tomislavu Tolušiću da već ove nedelje pronađe rešenje koje će otkloniti problem sa susednim zemljama.