Banke sve više odobravaju kredite za kupovinu zemljišta

Industrijalizacija u Srbiji decenijama za nama opustela je trećinu sela. Međutim, pitanje je dana kada će poljoprivreda postatati jedan od profitabilnijih poslova. Dokaz za to je sve više bankarskih kredita za kupovinu zemljišta. 

Janko Hrcan iz Kisača, nije hteo pred kamere, ali objašnjava zašto je podigao kredit da kupi zemljište. Tvrdi da su kamate za tu namenu značajno pale, što mu otvara mogućnost za isplativiju proizvodnju.

"Ako nam neko ponudi zemljište u blizini našeg zemljišta, lično gledam da ukrupljavam posed i čak i da nemam pare, uzmem pare od banke na period od pet, sedam ili osam godina, tu kamatu ćemo nadomestiti i rodom", rekao je Janko Hrcan. 

Kamate za kupovinu zemljišta pre tri godine kretale su se oko 10 odsto, a sada su od tri do do četiri odsto godišnje. Sve je stvar dogovora sa klijentima, zavisno od vrste obezbeđenja, roka otplate ili veličine parcele.

"Obezbeđenje po ovim kreditima je najčešće sama zemlja koja je predmet kupovine. To u određenim situacijama stvara dodatne troškove o čemu klijenti treaba da povedu računa, upis hipoteke, procena vrednosti zemljišta, overa ugovora i tako dalje", kaže Zoran Ristić iz Unikredit banke.

Ako je zemljoradnja profitabilna kako onda objasniti da na samo nekoliko kilomatara od centra Beograda imamo njive i livade koje ničemu ne služe. Odgovor je u našem mentalitetu. Ovde su, na primer, dva brata pre 50 godina podelila imanje. Jedan je to ostavio unucima, a oni otišli u inostranstvo. Drugi je prodao svoj deo parcele, uzeo kaparu ali nije je naplatio, pa je sada ta parcela u sudskom sporu.

U Srbiji je registrovano milion 305.000 poljoprivrednika koji u proseku poseduju po pola hektara. Investitora za ukrupnjavanje poseda ima ali oni u pojedinim delovima Srbije zbog rascepkanosti parcela, ne mogu da ukrupne imanje da bi uložili u modernu proizvodnju.

"Često se može čuti da je zbog nekih grešaka u katastru ili zato što je u katastru upisano više vlasnika na jednoj parceli, to zemljište ostalo neobrađeno. Mi beležimo kako stvari stoje, dakle, ako postoji više vlasnika na jednoj parceli mi ih moramo upisati kao vlasnike parcele", kaže Maja Radović iz Republičkog geodetskog zavoda.

Kako se budemo približavali članstvu u Evropskoj uniji, zemljište će vredeti više. Imaćemo i više interesovanja za poljoprivredno zemljište. Za onaj brdsko-planinski deo država ima subvencije, ali i planove ostanka i povratka na selo.