Poranila berba borovnica na Vlasini

Malo je onih koji su hteli pred kamere jer uglavnom, kada inspektori nisu na terenu, crne bobice umesto ručno brže i lakše beru zabranjenim češljevima.

Stefan Vasev iz sela Radičevci kaže da berači danima zoru dočekuju na planini i da često, zbog dobre zarade, dolaze i iz susednih opština.

"Beremo po 15-20 kilograma dnevno, uzmemo po 3.000 dinara, za trošak imamo", priča Stefan.

Na padinama planine Crnook, na 1.882 metra nadmorske visine, borovnice ima u izobilju.

Berači kažu da je bolje rodila nego prošle godine, a i cena joj je bolja, 200 dinara za kilogram.

Jedan opštinski inspektor kontroliše atare 32 sela u okolini Bosilegrada, što je u prečniku oko 90 kilometara. Tamo gde ima borovnice i berača ima, kažu, i prekršaja.

"Asistenciju daje policija, oduzimaju se češljevi i borovnica. Ja to prosledim republičkim inspektorima i oni podnose prekršajne prijave", objašnjava Vladimir Mitov, inspektor za zaštitu životne sredine u Bosilegradu.

Ima i onih koji su berbu borovnica, od koje su nekada mogli da u sezoni zarade i do 2.000 evra, zamenili šumskim jagodama, koje na tržištu sada imaju bolju cenu.

Jedan od berača, Miroslav Apostolov, kaže da još ne zna koja će joj biti cena i podseća da je prošle godine bila 400 dinara za kilogram.

Oni koji su otišli korak dalje otvorili su porodične fabrike za preradu i proizvodnju slatke zimnice i zaposlili ljude iz kraja.

"Jedino što ima ovde u prirodi je što priroda da – borovnica, malina, pečurka, drenjina, šipurak, i mi smo rešili da to iskoristimo. Nije loše, ali bi moglo da bude bolje", ocenjuje Anka Kotev, vlasnica pogona za preradu šumskih plodova.

I dok na terenu borovnica od berača može da se kupi za 200 dinara, na pijacama na jugu Srbije je i do četiri puta skuplja.