Region fokusiran na rezanje deficita, javnog duga...

Predstavljajući plan fiskalne konsolidacije Crne Gore koji će se uskoro naći u parlamentu, ministar finansija te zemlje Darko Radunović je podsetio da je deficit budžeta na kraju 2016. godine iznosio 3,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a da se javni dug popeo na 67,5 procenata BDP-a zbog čega je napravljen sanacioni plan.

Kako je objasnio, taj plan je vredan 126,9 miliona evra, odnosno oko 3,2 posto BDP-a, a obuhvata mere poput povećanja akciza na mineralna ulja, jačanje fiskalne discipline kroz redovnu naplatu poreskih potraživanja, reprogram zaostalog poreskog duga, ukidanje pojedinih poreskih izuzetaka, itd.

Radunović je na šestom Samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava regiona u Bečićima, rekao da Crna Gora očekuje da će od 2020. godine ući u zonu budžetskog suficita.

Ministar finansija Republike Srpske Zoran Tegeltija je rekao da u finansijskom sektoru Srpska ima uzlazni trend, kao i blagi pad javnog duga, ali da imaju najveći problem sa javnim preduzećima.

"Ključno pitanje i najveći neuspeh jeste stanje u javnim preduzećima. Tu nismo napravili ono što smo očekivali", naveo je Tegeltija.

Istakao je da nije zagovornik privatizacije javnih preduzeća, a pogotovo u nekim oblastima, ali da jeste za apsolutno profesionalno upravljanje.

Ministar RS je dodao da se najviše odmaklo sa restruktiranjem Željeznice RS, koje je poodmakloj fazi.

"Kada god hoćete da završite restruktiranje u nekom preduzeću dobijete otpor", rekao je Tegeltija dodajući da je slična situacija i u zemljama u okruženju.

Ministarka finansija Federacije BiH Jelka Milićević je navela da su u protekle dve godine bili fokusirani na reforme i da su postigli izuzetne rezultate.

"Prošle godine smo imali ukupne prihode od 3,8 miliona, što je povećanje od 6,3 odsto. Prihodi od poreza su bili veći za 3,3 miliona odnosno 5,9 odsto", rekla je Milićevićeva.

Kako je dodala, takav trend je nastavljen i u 2017. kada je, takođe, zabeleženo povećanje prihoda.

"Suficit Federacije u 2016. je iznosio 150 milona, a u prva tri meseca ove godine 90 miliona. Imamo i tendenciju smanjenja duga. Ukupno zaduženje je 34 odsto BDP-a, ili 2,6 milijardi evra spoljnog duga i 0,6 milijardi unutrašnjeg", navela je Milićevićeva.

Ministar finansija Srbije Dušan Vujović rekao je da je u budžetu Srbije 600 miliona evra više od planiranog, a na pitanje da li će ostati u vladi rekao je da su razgovori počeli, ali da on još nije kontaktiran. 

Kosovski ministar finansija Avdulah Hoti je rekao da su javne nabavke glavni izvor korpucije na Kosovu.

Hoti je ukazao da u regionu treba više da se radi na usklađivanju poreskih politika između država, a posebno kada je reč o akcizama.

Istakao je da svi u regionu teže dostizanju evorpskih standarda i da zato treba dodatno da unapređuju saradnju, jer ona ima potencijal za mnogo veći razvoj.

Zamenik ministra finansija Albanije Erjon Luci je ocenio da je jako teško održati zamajac reformi i da sve države u regionu treba da pojačaju kapacitete javne uprave.

Ukazao je da spoljni uticaji, kao mere FED-a, utiču na Albaniju, kao i na Srbiju, zbog mogućnosti da globane kamatne stope izvrše pritisak na naše javne dugove.

Direktor korporativnih poslova i komunikacija u kompaniji JTI za Zapadni Balkan Goran Pekez je rekao da je ta industrija važan faktor stabilnosti fiskalnih sistema, ali pod uslovom da akcize budu predvidive i kreirane tako da se uzima u obzir kupovna moć stanovništva.

"Sve zemlje kandidati za pristupanje EU u regionu trenutno imaju akcizne kalendare, ali ne idu sve postepeno i jednakim tempom ka akciznom minimumu koji se primenjuje u EU. Na primer, dok je trenutna minimalna akciza u Makedoniji 33 evra na 1.000 komada, u Srbiji i u Crnoj Gori ona iznosi 54 evra na 1.000 cigareta, a u BiH čak 62 evra na 1.000 cigareta", naveo je Pekez.

Dodao je da istovremeno vlade pojačavaju napore protiv krijumčarenja i sive ekonomije uopšte, na taj način omogućavajući da se prikupe planirani prihodi.