"Južni tok" još u igri?

Zvanična Budimpešta najavljuje da će o "Južnom toku" održati konsultacije sa Evropskom komisijom i Bugarskom. Potvrdili su i da se pregovara o manjem kapacitetu od prvobitno planirane 63 milijarde kubika gasa godišnje.

"Dogovor Rusije, Mađarske i Srbije o gradnji makar i delimično 'Južnog toka' za potrebe tih zemlja je jako dobra vest, iz razloga što se treba okrenuti prema sigurnom problemu ako 2019. budu prestale isporuke preko Ukrajine, Srbija bi onda bila u nezgodnoj situaciji", kaže Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas Srbije.

Bivši diplomata Srećko Đukić kaže da najavljeni razgovori za Srbiju imaju veliki značaj jer Srbija ulazi u igru.

"Do sada su bili razgovori između Bugarske, Grčke i Rusije, a ako Srbija u tim pregovorima ne učestvuje, taj gasovod vrlo lako može da ode preko Rumunije", napominje Đukić. 

O projektu se ponovo govori, a na putu njegove realizacije je i jedna prepreka. 

"To pre svega zavisi od Rusije i od Evropske unije da li će dati saglasnost. Dakle, imajući u vidu činjenicu da je Mađarska članica EU, njen zahtev će svakako biti saslušan i videćemo šta će biti", ističe Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije.

Naučnik za energetiku i bezbednost iz Italije Fabio Indeo kaže da je geopolitičko energetsko nadmetanje Evropske unije i Rusije jedna od glavnih tema, s obzirom na važnost energetske bezbednosti u globalnoj ekonomiji.

"Kako bi smanjila zavisnost od ruskog gasa, Evropska unija traga za alternativnim pravcima snabdevanja, a istovremeno i Rusija traži nova tržišta u Aziji", napominje Indeo. 

U jugoistočnoj Evropi u toku je gradnja dva gasovoda: "Turski tok" je rusko-turski projekat, a iza "Južnog gasnog koridora", koji čine gasovodi TANAP I TAP, stoji Evropska unija. Srbija, za sada, ne može računati na gas iz tih pravaca.