Na putu ka energetskoj efikasnosti

Srbija samo u zgradarstvu troši oko tri puta više energije od evropskog proseka. A prestonica je naveći potrošač. Iz Vlade poručuju da su efikasniji energetski projekti već pokrenuti.

"Danas imamo solarne parkove, prve vetrenjače su krenule da se vrte po Srbiji, a bogami, tek će se vrteti. Korišćenje te čiste energije i u saobraćaju – to su neki naši prioriteti", kaže ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

Beograd akcenat stavlja na obnovu izolacije zgrada i uvođenje ekoloških vozila u gradski saobraćaj. Sa kineskom kompanijom ulazi se u projekat koji će konačno beogradske toplane povezati sa obrenovačkim termoelektranama.

"To je investicija koja je vredna 207 miliona evra i podrazumeva da se iz TENT-a više neće bacati ona vruća voda već će se toplodalekovodom dovesti do elektrana, a onda koristiti za grejanje celog Beograda", objašnjava gradonačelnik Beograda Siniša Mali.

Cilj je da i privreda i domaćinstva racionalnijom potrošnjom smanje izdatke za struju, grejanje i vodu.

"I leti i zimi za građane je jako bitno da vode računa o tome koliko troše, ali koristeći pametne materijale, pametne prozore i izolaciju, ne moraju da smanjuju komfor u kome žive. Tu, u stvari, jeste fokus energetske efikasnosti", ističe Ana Bovan iz Centralnoevropskog foruma za razvoj.

Iz Brisela najavljuju pomoć Srbiji u ostvarivanju energetskih projekata.

"Zato smo mi tu da pružimo podršku kako bismo postali efikasniji u korišćenju energije. To je sektor u kome ima još dosta posla, jer nafta i ugalj spadaju u prljavu energiju, a treba mnogo više čiste energije, iz Sunca i vetra", kaže Oskar Benedikt iz Delegacije EU u Srbiji.

Evropske direktive u oblasti energetske efikasnosti i zaštite životne sredine su sve oštrije. Plan je da od 2020. godine u zemljama članicama Unije novoizgrađeni objekti imaju nultu potrošnju energije. To znači da će potrebe za energentima za grejanje i hlađenje pokrivati sopstvenom proizvodnjom, a kišnicu pretvarati u vodu.