Crveno "zlato" Ritopeka traženo na ruskom tržištu

Miroslav Petrović ima trideset godina, školovao se za elektromehaničara, a postao voćar i to jedan od najvećih u Ritopeku.

"Deda mi je ostavio imanje pa sam morao da nastavim sa tradicijom. Isplati se za neki normalan život. Sada beremo sortu burlet, to je rana sorta i privodimo je kraju, imamo kasnije i poznije sorte koje tek treba da beremo, za pet do šest dana", objašnjava Petrović.

Na njegovom imanju radi više od 20 sezonaca, uglavnom iz Leskovca. Mnogima od njih postao je običaj da maj i dobar deo juna provode u Ritopeku.

"Beremo trešnje od šest ujutro do tri-četiri posle podne. Jeste naporno kad nema šta da beremo jer tada 'jurimo' trešnju, a kad imamo šta da beremo, onda nije naporno. Moja porodica – supruga, sin i ja – zarađujemo kod Miroslava po 100 evra dnevno", objašnjava Muharem Ferizović, sezonski radnik iz Leskovca.

Tanja Ferizović, sezonska radnica iz Leskovca, navodi da su žene bolje i brže od muškaraca.

"Mi žene smo naravno bolje radnice zato što brže, lepše i kvalitetnije beremo", navodi Ferizovićeva.

Jedni beru, drugi sortiraju, treći predaju voće. O umoru se ne razmišlja, samo je bitno da se berba završi pre nekog nevremena, kaže Dušan Popović.

"Da ne padne kiša ponovo jer grane pucaju i trešnje trule. Eventualno berba mora što pre da se obavi. Sav rod predajemo ovde. Do sada sam ubrao oko jedne tone, cena je odlična, 250 po kilogramu, i ide u Rusiju", objašnjava Popović.

Put Rusije svakog dana iz Ritopeka odu dva do tri šlepera trešanja.

"Završi naša roba i na domaćem tržištu ali to su male količine. Dnevno se otkupi od 30-50 tona i sve voće završi na ruskom tržištu. Interesantno je to da su stalni kupci spremni i na više robe da je ima jer je kako kažu srpska trešnja najbolja", navodi Nataša Pavlović iz kompanije "Farm frut".

Voćarima se novac uplaćuje na račun istog dana od 80 do 250 dinara za kilogram u zavisnosti od kvaliteta. Na pijacama cena je i dvostruko viša, ali oni koji beru velike količine kažu da nemaju vremena za taj način prodaje. Žale što nemaju otvoren pristup tržištu Evropske unije, gde su cene znatno veće, ali i što izostaje pomoć države.