Lekcije za preduzetnike – kako otplatiti kredite

Za bankare je najvažnije da im klijenti vraćaju kredite uz kamatu. Ali, ako nema dovoljno klijenata, valja ih obučiti – kao u školi. U Centru za inovacije Nove ljubljanske banke obuku za vođenje novih firmi prošlo je 10.000 preduzetnika. Ako ih nema dovoljno u Sloveniji, ima ih u regionu.

U Sloveniji čak 50 do 70 odsto novopečenih biznismena ne preživi prvu godinu pa su samim tim oni i najrizičniji za banke. Zato su u Novoj ljubljanskoj banci osnovali "komjuniti koncept" gde će se svi preduzetnici regiona udružiti kako bi produžili taj rok trajanja firmi.

"To nam je strateški veoma bitno i vidimo to kao potencijal, a sad imamo ovaj centar inovativnog preduzetništva u Ljubljani. Vidimo potencijal za rast, pogotovo u stambenim kreditima, preduzetnici prave svoj posao i mi ih pratimo. Vidimo i potencijal u turizmu a posebno u Beogradu vidimo potencijal za agrobiznis", ističe direktorka u NLB banci za region Jana Benčina Henigman.

Potencijal, dakle, postoji, ali i tražnja za kreditima stanovništva može se analizirati od zemlje do zemlje. Građani Slovenije su u regionu najviše zaduženi – sa oko četiri prosečne zarade. U Bosni i Hercegovini sa 2,7, Srbi sa dve i po, a Makedonci sa tri plate.

Ali, i kada upoređujemo štednju, bogatstvo svake zemlje utiče i na tražnju za kreditima. Tako je Slovenija sa više od 8.000 evra štednje po stanovniku daleko iznad žitelja Bosne i Hercegovine, Srbije, Makedonije. Bankari zato predviđaju da će u naredne tri godine broj zaposlenih samo u NLB banci biti smanjen za 20 odsto.

"Prosečni klijent dođe u banku dva puta godišnje, dok na mobilnom telefonu mladi ljudi posećuju mobilnu banku pet do deset puta", rekao je savetnik NLB banke Darko Jurić.

Inovacije, regionalno povezivanje i lična inicijativa – tako izgleda bankarstvo budućnosti za male klijente. Neko reče da dete više neće slati u školu i da treba da uči samo engleski i rad na kompjuteru. Ipak proizvodnja nikada ne izlazi iz mode ukoliko je proizvod konkurentan.