Šarčević: Spona nauke i privrede biće jača i bolja

Mladen Šarčević je, na panelu "Obrazovanje i naučna politika – uhvati korak", poručio i da će spona nauke i privrede biti jača i bolja, kao i da je jedan od prioriteta upravo finansiranje nauke.

"Završavamo popis istraživača i krećemo u novi ciklus", rekao je Šarčević.

Ministar je konstatovao da je Srbija imala čudne godine završetka 20. veka, uz rat i sankcije, razorenu privredu, prodaju preduzeća, čudnu tranziciju, koja dugo traje.

Dodao je, takođe, da od novca u budžetu resornog ministarstva, 95 odsto odlazi na plate, a da minimalno ostaje za ulaganje u razvoj, što je dugogodišnja praksa.

"Sada smo u periodu kada se neko setio da Srbija treba da se industrijalizuje, mi smo sada na nekakvom novom početku. A moj posao je da nađem dobre timove i eksperte da pokrenemo sva polja obazovanja, predškolsko, osnovno i srednje", rekao je Šarčević.

Primetio je da smo narod koji je spreman svaku stvar da izokrene i da je to ono što mora da se menja.

"Svaki dan moram 10 žalbi da progutam i to onih najgorih, jer je neko našao način da nešto smuva i zaobiđe. Jedan direktor škole je dva puta po šest meseci išao na Maltu da konobariše, ostavio faksimil, to niko ne zna, pokrije ga školski odbor i milina božija", rekao je Šarčević.

Kako je rekao, dešava se da se i direktorima škola sa lošim rezultatima obnavlja mandat, a namera nadležnih je da se to promeni.

"Moja uloga je da potpišem svima pare, što i moj pomoćnik može. Ja nemam potrebne ingerencije, one su na mnogim drugim telima, umesto tamo gde treba", rekao je Šarčević.

Poručio je da će izmene zakona to da reše, navodeći da je šest zakona pripremljeno, koje će promeniti stvari i postaviti vrednovanje kvaliteta u fokus.

Kada je reč o Pisa testiranjima, gde naši đaci ne beleže zavidne rezultate, Šarčević je istakao da je probno testiranje u aprilu, za koje se spremamo da bismo videli gde smo, a da ćemo se sledeće godine "spremati kao za Olimpijadu".

Podvukao je značaj dualnog obrazovanja, oko kojeg se kaže stvorila fama u javnosti, jer je shvaćeno samo "u užem smislu", navodeći da to podrazumeva poveznost privrede i obrazovanja.

"Obišli smo 44 grada, sa 140 kompanija obavili obziljne razgovore, mi smo lepak, zalepili smo i lokalne samouprave, PKS, Ministarstvo rada", rekao je Šarčević.

Kada je reč o visokom obrazovanju, ministar je ukazao da mora da se ostvari bolja saradnja fakulteta i privrede, kako bi u definisanju studijskih programa učestvovali i poslodavci.

Kao dobar primer u sistemu, naveo je naučne institute, ističući da Institut "Pupin" ostvari 30 miliona evra od izvoza, ali je dodao da to pokazuje i da naša mala i srednja preduzeća nisu spremna da ulažu u nauku, jer se bore za opstanak i nemaju sredstva za ulaganje u inovacije.

"Ako sve zacrtano budemo ostvarili, brzo ćemo uhvatiti korak. Timovi su formirani, trudimo se da sarađujemo sa svima, pokušavamo da nadoknadimo vreme", rekao je Šarčević.