Za kupovinu PKB-a osam zainteresovanih

PKB, jedan od najvećih i najstarijih poljoprivrednih kombinata u Srbiji, ima preko 20 hiljada hektara obradive zemlje, preko 26 hiljada grla stoke, mašine, opremu, staklenike i 1.700 zaposlenih. Da su namerni da ga preuzmu od države, Vladi se prijavilo osam potencijalih kupaca.

"Većina njih se opredelila za sve ono što je moguće po srpskim zakonima, od prodaje imovine, kapitala, strateškog partnerstva. Zaintereovani su za sve, tako da ćemo na osnovu tog i bližih razgovora dogovoriti pravi model privatizacije. Očekujemo da ćemo u narednih mesec, mesec i po objaviti pravi konkurs za privatizaciju PKB-a. Očekujem da ćemo dobiti vlasnika do kraja godine", kaže Goran Knežević, ministar privrede. 

Da li će se plan realizovati, kaže, zavisi od ozbiljnosti kupaca. Među njima su i dve velike domaće kompanije.

"Rekli smo da pristajemo na bilo koji oblik privatizacije, kako država odluči. Naravno da bismo radije 100 odsto vlasništva, alia ako država smatra da ima interesa da ostane kao akcionar, mi ćemo se prilagoditi", kaže Jovan Purar, direktor MK grupe.

"Ako bi se uslovljavao investitor s ostankom nečega, nekim broj radnika, određene zemlje, broja krava i ostalog što ima PKB, to ne bi bilo dobro, to ne bi bila slobodna trgovina. Najbolje bi bilo da se proda osnovni i obrtni kapital, bez čega se ne može raditi", kaže Petar Matijević, vlasnik "Industrije mesa Matijević".

Od Vlade očekuju da realno proceni vrednosti PKB-a i podsećaju da je prethodni pokušaj prodaje po ceni od 154 miliona evra propao jer se niko nije javio.

"PKB u priči vredi mnogo, ali nikad nije ostvario dobit. PKB je sada dužan 80 miliona evra, ako ovako nastavi biće teret državi, a prvim danom privatizacije država bi skinula teret, kaže Petar Matijević.

Zato se i ide na prodaju, kažu u Vladi, ali od kupca očekuju da nastavi proizvodnju, posebno stočarsku.

Neće dozvoliti kupovinu zarad pretvaranja poljoprivrednog zemljišta u građevinsko.

"Postoji deo građevinskog zemljišta koji će biti izdvojen, oko mosta Borča–Zemun, i to neće biti predmet privatizacije. Sve ostalo poljoprivreno zemljište mora biti u funkciji poljoprivrede i proizvodnje", kaže ministar Knežević. 

Pored domaćih komapnija, za PKB su zainteresovni i investitori iz Kine, Britanije, Singapura i "El Dahra" iz Emirata. O poželjnosti ulaganja nekih od njih dosta se govorilo, međutim, u Vladi tvrde da niko neće biti favorizovan.