Dobar smeštaj i domaća hrana – aduti seoskog turizma

Povratak selu, prirodi, tradiciji, u modi je poslednih 15 godina, a ekspanziju doživljava kroz seoski turizam. Zato se u tu granu privrede ulaže sve više. Svi su saglasni u dve stvari – da su najveći potencijal seoskog turizma dobar smeštaj i domaća hrana, a najveći problemi loša infrastruktura i nerešni imovinsko-pravni odnosi.

Porodica Katai već 22 godine, na svom salašu u Malom Iđošu, organizuje dečije kampove, seminare, susrete lovaca, slikara. Imaju i kuću starih zanata, pekarski muzej, domaće životinje. Iako su najveći deo izgradili sami, imali su i pomoć države.

"Najpre smo dobili pomoć od Ministarstva za energetiku 2010. godine za uvođenje toplotne pumpe i onda smo uveli centralno grejanje na salašu. Mnogo bi nam značilo kada bismo dobili pare od Ministarstva za poljoprivredu da bismo proširili delatnost i za adaptaciju sale", kaže Zita Katai.

Kako bi se za subvencije prijavio veći broj domaćinstava, Ministarstvo poljoprivrede obezbedilo je za ovu godinu 20 miliona dinara za seoski turizam, ali i 80 miliona za preradu hrane na gazdinstvima.

"Novina u odnosu na prošlu godinu jeste da je povećan iznos tj. procenat povraćaja. Prošle godine je bio 40 odsto od investicije, ove godine će biti 50 odsto od investicije. Može investicija da bude i pet miliona, ali maksimalni iznos povraćaja će biti 1.200.000. Prioritet dajemo ljudima mlađim od 40 godina i ženama koje vode svoje domaćinstvo", objasnio je pomoćnik ministra za seoski turizam Zoran Janjatović.

Za investicije u siromašnijim područjima država će davati do 65 odsto uloženog novca. I Ministarstvo turizma izdvojilo je, za infrastrukturne projekte, 600 miliona dinara.

"Uglavnom su ti projekti namenjeni unapređenju ugostiteljske ponude, izgradnji nekih novih ugostiteljskih kapaciteta. Na primer, kada je reč o vinskom turizmu, vinarije koje žele da prošire svoju delatnost pa da naprave neke ugostiteljske objekte za smeštaj ili za ishranu i piće", objašnjava pomoćnik ministra za turizam Renata Pindžo.

Obezbeđena su i sredstva za kreditiranje.

Renata Pindžo dodaje da se, ukoliko je reč o grinfild investicijama, odobravaju na dve godine grejs perioda, šest godina otplate sa kamatom od jedan odsto. Kada je reč o braunfild investicijama, grejs perod je jedna godina, otplata šest godina i kamata takođe jedan odsto, zaključila je Renata Pindžo.

Dodaje da je taj konkurs otvoren do 1. novembra 2017. godine.

"Ono na čemu treba dodatno da poradimo je svakako infrastruktura u tom kontekstu gledano, veliki broj domaćinstva jeste sređen, ali ima onih u koje treba dodatno da se uloži, u smeštajnu ali i saobraćajnu infrastrukturu", ističe direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović.

Za dve godine, obećavaju nadležni, i sredstva iz evropskih fondova – IPARD moći će da se koriste za razvoj seoskog turizma.