"Do 2020. udeo sive ekonomije sa 30 na 26 odsto"

Predsednik UO Američke privredne komore Zoran Petrović rekao je da nam se "dobro piše" ako je suditi po onome o čemu je diskutovano na konferenciji.

"Rezultati u 2016. nam idu naruku, procenat naplate poreza bolji je nego pre i lavovski deo prihoda je dobijen iz oblasti sive ekonomije", rekao je Petrović predstavljajući zaključke konferencije, čiji je pokrovitelj vlada.

Petrović je rekao da je primena Zakona o inspekcijskom nadozoru do sada dala dobre rezultate.

"Naše članice vide pomake u vezi sa početkom rada posebnih radnih grupa za nelegalnu trgovinu duvana, goriva i drugih akciznih proizvoda. Broj novoregistrovanih preduzetnika od početka primene ovog zakona povećao se za 19 odsto, a za 11.000 broj novoprijavljenih radnika", rekao je Petrović.

Ocenio je da je siva ekonomija i dalje jedna od glavnih prepreka privredi.

"Početak sistemske koordinacije inspekcija je ocenjen kao zadovoljavajuć. Ipak, učesnici se slažu da treba obezbediti efikasnije sprvodođenje zaključaka radnih grupa i zakona o inspekcijama u celini", naveo je Petrović.

Zaključeno je i da je neophodno popuniiti kapacitete inspecija, unaprediti reviziju ciljeva, kriterijume za vrednovanja rada inspektora za nagrade i kažanjavanje, kao i da specijalizovati sudove i tužilaštava iz oblasti sive ekonomije.

Petrović je primetio da je potrebna istrajnost i da je zato neophodna podrška sa najvišeg nivoa.

Kovačević: Vlada treba da stvori podsticaje za privredu

Predsednik UO NALED-a Goran Kovačević je rekao da saradnja koja je pokrenuta u okviru stručne grupe za izradu Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije optimizam da će proglašenje 2017. i 2018. za godine borbe protiv sive ekonomije ispuniti očekivanja kroz posvećeno sprovođenje mera za smanjenje sive zone sa 30 na 26 odsto BDP-a do 2020. godine.

Vlada treba da stvori podsticajne uslove da privreda legalno posluje i dobrovoljno poštuje propise, dodao je Kovačević.

Glavni prioritet je sprovođenje sveobuhvatne reforme neporeskih i parafiskalnih nameta, nakon mapiranja neporeskih prihoda na svim nivoima vlada i Ministarstvo finansija treba da formira javni elektronski registar u koji bi bile upisane sve takse, naknade i taj upis bi postao isključivi osnov za njihovu naplatu.

Kovačević kaže i da je NALED stvorio dobru polaznu osnovu tako što je napravio prvi registar neporeskih nameta i spreman je da pruži dalju stručnu podršku.

Visoko poresko opterećenje rada, kako kaže, predstavlja najveću prepreku profesonalnom i legalnom poslovanju.

"Srbija je peta u Evropi po visini oporezivanja najnižih zarada, koje imaju veliki udeo u strukturi zarada u našoj zemlji. Svaka šesta zarada u našoj zemlji nažalost je minimalna cena rada. Privreda ovu meru smatra prioritetom za vladu", rekao je Kovačević.

NALED računa, kako kaže, na iskazanu spremnost premijera da se u 2017. osmisli najbolji model za smanjenje poreza i doprinosa barem u delu najnižih primanja.

"Imamo razumevanje za probleme koji su na tom putu, ali mora da se napravi prvi korak, pošto tek 20 odsto preduzetnika preživi početni period poslovnja, a veliki broj odmah startuje iz sive zone. Danas smo zaključili da bi oslobađanje od poreza i doprinosa na zarade i smanjenje neporeskih nameta u prvih godinu dana rada bio važan stimulans za preduzetništvo", rekao je Kovačević.

Kovačević je rekao da u NALED-u pozdravljaju nameru Vlade da reše pitanje sezonaca u agraru do kraja prvog kvartala 2017.

"Privreda treba da bude pravično opterećena inspekcijskim kontrolama i troškovima koje nadzor nameće", naveo je Kovačević.

Zato je ključ uspeha analiza rizika koju su inspekcije poput poreske, tržišne, a od ove godine i poljoprivedne, počele da primenjuju.

Rekao je da se zato apeluje na druge inspekcije da uhvate korak sa analizom rizika od 2017.

"Kada zažive inspektor i softver za analizu rizika očekujemo veliko unapređenje u radu inspekcija. Prvi izazov je edukativna kampanja za građane i privredu o štetnosti sive ekonomije", dodao je Kovačević.