Evropska unija pravi jedinstveno tržište struje

Jedinstveno evropsko tržište struje traži efikasna energetska preduzeća. Težište aktivnosti moraće da stave na obnovljive izvore energije i regionalno povezivanje. Smernice Unije su jasne – treba podići sigurnost u prenosu struje, zajedno sa susednim zemljama bi trebalo otkloniti uska grla na dalekovodima, zatim ukinuti regulisane cene struje i obezbediti veću zaštitu siromašnih domaćinstava.

"Konačna ideja je jedinstvena cena. Neko će proći bolje, neko lošije, nekom će cena da poraste, nekom da padne, ali uvek treba gledati na dva nivoa. Ako recimo cena skače kod nas, to je mnogo lošije za one u potrošnji, ali mnogo bolje za one koji proizvode, koji će dobiti veću cenu i obratno", istakao je tehnički direktor Srpske berze struje Dejan Stojčevski.

U skladu sa potrošnjom, EPS će morati bolje da upravlja troškovima proizvodnje i uglja i struje, u korist potrošača.

"Da potrošač ne bude samo pasivna kategorija koji kaže: 'Evo, ja kupujem struju preko nekog brojila', nego da kaže: 'Evo, ja ću, kada je veće vršno opterećenje, manje da trošim – onda mi daj povoljniju tarifu'", objašnjava izvršni direktor EPS-a za trgovinu strujom Dragan Vlaisavljević.

Srpsko tržište struje je najveće u regionu i potpuno je otvoreno, ima 96 licenciranih trgovaca. Ali, osim EPS-a, još nijedno ne snabdeva građane, jer država i dalje reguliše cene za domaćinstva.

"Očekuje se da domaćinstva i mali kupci izađu na konkurentno tržište tek kada cena dostigne onu koja je i na slobodnom tržištu", smatra Ljiljana Hadžibabić iz Agencije za energetiku.

Struja iz obnovljivih izvora je skuplja, a subvencije države za njenu proizvodnju velike.

"Te subvencije u Nemačkoj iznose 24 milijarde evra na godišnjem nivou. Dolazi do toga da vi veštački imate padanje cene na veletrgovini, a daleko veće povećanje kod krajnjeg kupca", dodaje Vlaisavljević.

Tržišta Centralne i Zapadne Evrope su već integrisana. Plan je da se srpsko tržište struje pripoji zapadnoevropskom u narednih pet godina.