Digitalna ekonomija, koliko smo daleko od Italije

Kada je 2003. italijanska pošta počela sa izdavanjem pripejd platnih kartica, bila je to revolucija u e-trgovini – nepoverljivi su njima mogli da plaćaju na internetu, a novac prebacuju po potrebi. Ovih dana, još jedna digitalna revolucija dešava se, ponovo, u Italiji.

"Jedna banka u Italiji odlučila je da od 1. oktobra 2016. više ne koristi papir. To je digitalizacija – svet bez papira", ističe član Izvršnog odbora "Konfindustrije Srbije" Danilo Rivalta.

Srbija bez papira nije ni blizu, ali je u planu. Nacrt zakona o digitalnom dokumentu, identifikaciji i uslugama od poverenja čeka skoro usvajanje, a nedavno je doneta i strategija razvoja IT industrije.

"Ono što strategija predviđa je podrška razvoju jednog startap eko sistema, gde ćemo omogućiti inovativnim kompanijama, institutima, fakultetima, ali i IT industriji razvoj od same ideje do razvoja novih tehnologija i primene novih tehnologija u svim drugim granama", objašnjava pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Sava Savić.

Iskustva prenose i Italijani – ističu ulogu startapova. Šta se može naučiti od njih?

"Fleksibilnost i drugačiji način osvajanja novih tehnologija, novih proizvoda", kaže Dejan Ranđić iz "ICT Hub"-a.

Kako od tradicionalne preći na digitalnu ekonomiju, najbolje je objasnio Marko Landi, bivši direktor u "Eplu" – jedan od zaslužnijih za povratak Stiva Džobsa.

"Stiv Džobs je veliki um, vizionar. Kada je shvatio da ne može da se bori sa 'Majkrosoftom', kreirao je ajpod, ajfon, pa ajped, i tako promenio način na koji komuniciramo, igramo igrice, razgovaramo licem u lice. Kao što vidite, i ovde ih svi koriste", rekao je Landi.

I baš kao što je Stiv Džobs shvatio da bez novog izuma nema pobede, tako tradicionalne kompanije moraju da shvate da će bez uvođenja novih tehnologija u svaku sferu poslovanja izgubiti tržišnu borbu. Možda i nestati.