Budžet za 2017. godinu – i razvoj i štednja

Ono što je planirano budžetom za ovu godinu - premašeno je. Privreda ima veći rast a državna kasa manji minus, čak i kad u decembru po običaju preuzme dugove starih gubitaša, poput "Petrohemije".

Ministar finansija Dušan Vujović pita se da li je opravano preuzeti dugove javnih preduzeća i ističe da je to teška tema.

"Možemo da je otvaramo. Nemamo izbor u ovom trenutku, ako ne preuzmemo te dugove, dovešćemo energetski sektor u tešku sistuaciju, dovešćemo finansijsku disciplinu na rub", kaže Vujović.

Postignuto je dobro ali ne i dovoljno, smatraju u Vladi, pre svega zbog i dalje visoke stope nezaposlenosti od 15 odsto. Zato za narednu godinu pripremaju sličan budžet i razvojni i štedljiv.

Premijer Aleksandar Vučić kaže da će budžet biti delimično razvojni. "Prošli smo rekli da će biti manjim delom razvojni, a najvećim delom budžet štednje, jer smo i dalje u programu MMF-a", kaže Vučić.

Rekao je da očekuje da će u državnu kasu od Aerodorma ući preko 550 možda i 600 miliona evra. To ulazi u budžet direktno kao privatizacioni prihod i to će se računati kao investicija, objasnio je Vučić.

"Računamo da ćemo imati na ovakav način grinfild i braunfild između 1,9 i dve milijarde evra. Videćemo šta ćemo još da radimo, ali će dogodine investicije svakako ići preko 2,5 milijardi. Ali i to je rast koji će biti podstaknut tim investicijama, ali i sve snažnijim izvozom Srbije", kaže premijer.

Računaju na rast od najmanje tri odsto, i deficit od 1,7 odsto, nisku inflaciju i da se javni dug smanjuje.

Vujović je rekao da se time približavamo ubrzano Evorpi. "Ona očekuje rast 0,5 odsto sledeće godine. Mislim da je daleko taj cilj, ali je važno da počinjemo da smanjujemo tu distancu svaki dan sve više", kaže Vujović.

I Vlada i oni koji nadziru njen rad kažu da je važno da se postignuto sačuva, a započeto privede kraju.

"Poboljšanje je zaista impresivno. Uz nisku inflaciju verujemo da će se nastaviti dobrim pravcem. Srbija treba da poveća potencijal rasta, reši pitanje javnih preduzeća, unapredi javnu upravu i vladavinu prava", rekao je Sebastijan Sosa, šef Kancelarije MMF-a u Srbiji.

Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta kaže da imamo dobar rezultat ali da najveći strah proizilazi iz toga da se ne pomisli da je fiskalna konsolidacija gotova.

"Tek neki novi srednjoročni ciljevi i deficit od jedan odsto BDP-a, možda čak i manje obezbedili bi snižavanje javnog duga", rekao je Vučković.

Za privrednike je dobra vest to što je Vlada probila plan izdvajanja za javne investicije.

Zoran Petrović iz Rajfajzen banke kaže da su investicije ono što nam treba od Vlade. "To su pre svega putna innfrasturktura i ako pogledate najveći deo kurpnog biznisa u Srbiji je oko te infrastukture", ističe Petrović.

Ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović kaže da je vrednost trenutnih projekata blizu šest milijardi evra, a da je vrendost projekata na kojima će se raditi u naredne tri godine još dodatne tri milijarde.

"Kada pogledate kartu Evrope i Zapadnog Balkana možete da vidite Srbiju isprpletanu važnim koridorima koji su završeni, a ne o kojima samo pričamo", ističe Mihajlovićeva. 

Ministarstvo finansija za dogodine najavljuje još jednu novinu - da budžet neće kasniti, da će za promenu početi da ga radi već u februaru da bi bio dostavljen Skupštini na usvajanje pre 15. novembra kako je i propisano zakonom.