Prinosi po hektaru manji nego u EU, perspektiva u izvozu hrane

U poslednjih deset godina povećali smo kvalitet proizvodnje, površine pod višegodišnjim zasadima, zakoračili ka Evropi sa organskim proizvodima. Međutim i dalje su nam prinosi po hektaru i proizvodnja mleka trostruko manji nego u Uniji.

Poljoprivrednik Miroslav Kiš napominje da se ne zna za koga se proizvodi i da prinosi bitno zavise od vremenskih prilika. U odnosu na podsticaje i podizanje konkutrentnosti nemamo kontinuitet mera, ocenjuje Kiš.

Voćarstvo, povrtarstvo, govedarstvo i ribirasto beleže rast. Iako značajna, proizvodnja sirovina nije konkurentna.

"Ne mogu 628.000 poljoprivrednih proizvođača da budu ekonomski održivi bez zadruga. Mi moramo povećati preradu da bismo povećali dodatu vrednost i uposlili našu radnu snagu", naglašava Miladin Ševarlić iz Društva agrarnih ekonomista.

Resorni ministar Branislav Nedimović smatra da Srbija ima najveće perspektive da izvozi voće, povrće, goveđe meso i prerađevine i ribarske proizvode.

Nedimović je istakao da nema izvoza hrane u Evropu, ako ona nije u skladu sa bezbednosnim kriterijumima iz Evropske unije.

"Situacija sa Rusijom je, može se reći, još komplikovanija. Problem je i to što jeftino izvozimo sirovine, a to se dešava zato što nemamo gde da ih čuvamo, jer nam fale kapaciteti gde bismo ih čuvali za period kada će oni imati veću cenu", dodao je Nedimović.

Najavio je da će se sledeće godine, u skladu sa raspoloživim sredstvima za koja se još ne zna kolika će biti, ulagati i u kapacitete za skladištenje, a takođe i u mlade poljoprivredne proizvođače i u konkurentnost našeg agrara koja je sada slaba.

Prema njegovim rečima, najveću perspektivu za izvoz imaju voće, povrće, goveđe meso i prerađevine te ribarski proizvodi. Dodao da će Srbija sledeće godine moći da konkuriše za sredstva iz IPARD programa EU.

Prozvođači i prerađivači, osim finansijske podrške, očekuju i fer tržišne uslove.

Miloš Panjković iz "Perutnine Ptuj" smatra da je najveći problem u Srbiji sivo tržište. "Sivo tržište u Evropi uzima deset odsto tržišta, u Srbiji 45 odsto. "Treba omogućiti svim domaćim proizvođačima lakši izlaz na inostrana tržišta, a to se odnosi na sertifikaciju za EU, za ruska tržišta", dodaje Panjković.

Saša Vitošević iz "Global sida" poručuje da moraju da se evidentiraju nekomercijalna gazdinstva koja ne dobijaju direktne podsticaje nego su predmet ruralnog razvoja.

Da ima mnogo prostora za unapređenje srpskog agrara govori podatak da naš poljoprivrednik hrani 15 ljudi, dok na primer nemački čak 10 puta više. Nadležni zato obećavaju više sredstava iz budžeta za investicije, nabavku opreme, podršku mladim poljoprivrednicima, ali i plaćanje mleka po kvalitetu od 2018. godine.