Štednja u banci ili u slamarici, za šta se odlučujemo

Svetski dan štednje je ustanovljen 31. oktobra 1925. godine, kada je u Milanu, na skupu bankara iz 25 zemalja, osnovan Međunarodni institut za štednju. 

Istraživači su izračunali – u proseku uštedimo po 4.200 dinara mesečno, ili 34 evra. A Rumuni 46 evra, Mađari 52, Hrvati još pet više, a Austrijanci čak 216 evra.

"Više od polovine građana izjavilo je da je u protekle dve-tri godine uštedelo isti iznos. Trećina je uštedela manje, kažu zato što su im porasli troškova života, dok su im prihodi ili nepromenjeni ili smanjeni", kaže Asgar Lohner iz Istraživačke agencije "IMAS Internacional".

Na štednim računima je krajem septembra bilo 8,5 milijardi evra – 208 miliona više nego pre godinu dana, što je uglavnom rezultat isplate poslednje rate stare devizne štednje.

Štednja u dinarima je dostigla 49 milijardi, ali i dalje čini svega 4,4 odsto ukupne štednje. Kamate su i u jednom i u drugom slučaju niske – uz oročenje na 12 meseci do jedan odsto za evre i do 4,5 odsto za dinare.

Dan i nedelja štednje izazivaju veliku pažnju zbog onoga što se u ovo vreme dešavlo do 2010. godine, kada je na štednji moglo dobro da se zaradi, pa su i komšije otvarale štedne račune u Srbiji.

Banke su nudile visoke kamate od sedam, osam, pa i 10 odsto na štednju u evrima, a bitka za klijente je bila toliko žustra da se dešavalo da u toku dana i nekoliko puta podižu kamatu.

Bankari i dalje žele što više štediša, ali kažu da veće kamate nisu moguće.

Zorana Aleksić iz Erste banke ukazuje da je već dve godine trend obaranja referentne kamatne stope, koja je, kako kaže, na istorijskom minimumu od četiri odsto. Prema njenim rečima, razlog tome je niska stopa inflacije i niska privredna aktivnost.

"Ekspanzivna monetarna politika i obaranje obavezne rezerve će i dalje uticati na obaranje kamatnih stopa na kredite, a onda paralelno sa tim ide obaranje kamatne stope na štednju", kaže Aleksićeva.

Onima koji bi da zarade, ostaju državne hartije, životno osiguranje, investicioni fondovi. Jeste isplativije, ali i rizičnije, i zbog toga ne mnogo popularno. Pritom, trećina sugrađana i dalje smatra da su pare najsigurnije u kući.