Trgovinska bitka između Evropljana i saveznika preko okeana

Sporazum Evropske unije i Kanade o slobodnoj trgovini, koji je posle sedam godina pregovora Otava bila spremna da potpiše, blokirala je belgijska pokrajina Valonija, iako su članice Unije dale saglasnost.

Belgija, međutim, može da podrži dogovor samo uz odobrenje svih regiona u toj zemlji.

Premijer Valonije Pol Manjet smatra da građani opravdano strahuju, jer se o tom sporazumu nikada nije demokratski raspravljalo.

"Pregovaralo se daleko od očiju javnosti", kaže Manjet.

Frankofona belgijska pokrajina, u kojoj živi manje od jednog procenta stanovništva Evropske unije, traži jače garancije kako bi zaštitila poljoprivrednike, životnu sredinu i standard potrošača.

Građani Valonije kažu da niko, osim nekolicine privilegovanih, ne zna šta piše tom ugovoru, i smatraju da Valonija štiti i nacionalne i interese evropske ekonomije.

Vidno razočarana, kanadska ministarka trgovine napustila je pregovore s Unijom.

Kanada je, kaže, obavila svoj posao - lopta je sada u evropskom dvorištu.

"Čini mi se da Evropska unija nije spremna da potpiše međunarodni sporazum, čak ni sa državom koja deli evropske vrednosti kao što je Kanada", kaže Kristija Frilend, kanadska ministarka za međunarodnu trgovinu.

Lideri Unije nadaju se da će sporazum ipak biti potpisan sledeće nedelje, na samitu Evropske unije i Kanade.

Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta, kaže da je problem na stolu Evropljana i da moraju pokušati da ga reše.

"Razgovarao sam s premijerom Valonije o svim aspektima sporazuma", kaže Šulc.

Neizvesna je i sudbina Transatlantskog trgovinskog sporazuma, na čijoj realizaciji već tri godine rade zvaničnici Evropske unije i Amerike.

Rezerve imaju vlade u Beču, Berlinu i Parizu.

Predsednik Francuske Fransoa Oland kaže da Transatlantski trgovinski sporazum neće biti potpisan do kraja godine.

"Nastavićemo razgovore s novom američkom administracijom i pažljivo ćemo razmotriti sve detalje ugovora", najavljuje Oland.

Sporazum je na udaru oštrih kritika sindikata i antiglobalista, koji tvrde da će velike multinacionalne kompanije uništiti mala preduzeća i evropski način života.

Njime bi se stvorila najveća bescarinska trgovinska zona na svetu, sa 820 miliona ljudi.