Potrebno više stručnjaka za brži razvoj IT sektora

U Srbiji nedostaje 15 hiljada stručnjaka za informacione tehnologije. Najviše nedostaju programeri, ali je oskudica i drugih profila. To je ono što koči razvoj IT sektora.

"Znam slučajeve gde strane firme, recimo, hoće da otvore 200 radnih mesta, pa nisu sigurne da li mogu da dobiju toliko stručnjaka. Pa neke rizikuju, neke ne rizikuju. Kao društvo treba da radimo na tome da za 10 godina imamo deset puta više svega i 'Majkrosofta' i 'Nordeusa', ali i ljudi koji prave sajtove i celog spektra", kaže zamenik direktora razvojnog centra "Majkrosofta" u Srbiji Milan Novaković.

Ako nastavimo ovim tempom, tek za deceniju i po imaćemo broj stručnjaka koji nam je već danas potreban. Godišnje sa fakulteta izađe tek 1.000 inženjera. Na Elektrotehničkom fakultetu već je dvostruko više studenata. Uz proširenje prostora, povećanje kvota, nedostaje još štošta.

"Tu nastavu treba neko da izvede. Ne uči se to na tabli, to je veština, umeće, ta deca moraju da imaju radno mesto. Neko mora da radi sa tom decom ceo dan, mi sad koristimo demonstratore", kaže dekan Elektrotehničkog fakulteta u beogradu Branko Kovačević.

A iznad svega su neophodni dobri planovi i programi studiranja.

"Rešenje je školovanje IT stručnjaka. Treba napraviti školski sistem koji je kvalitetan, diploma sama po sebi ne znači ništa. Moraju da imaju to relevantno znanje, da igraju tržišnu utakmicu", poručuje Kovačević.

Iz Ministarstva trgovine i telekomunikacija stiže prva strategija koja treba da upetostruči broj inženjera do 2020. godine. Uz moguće povećanje kvota za upis na fakultete, razgovara se o uvođenju informatike još u osnovnoj školi, ali i prekvalifikacijama ili dodatnom obrazovanju.

"Dokvalifikacija znači za mlađe ljude koji nisu završili IT škole i fakultete kroz razne institucije kao što je Naučno tehnološki park, ICT habovi, da usavrše svoje znanje i pokrenu sopstveni biznis", navodi Sava Savić iz Ministarstva trgovine i telekomunikacija.

A kako dobru ideju neretko koče finansije, država bi i u tom slučaju mogla da pomogne, najavljuju iz resornog ministarstva.

"Kao mere podrške su predviđena i kreditna sredstva u iznosu od 50 odsto inovativnog projekta ili u maksimalnom iznosu od 25 hiljada evra", ističe Sava Savić. 

U pisanju strategije je učestvovala i Privredna komora. O dokumentu sada razgovara ministarski IT tim, a najbolju verziju, koja će ići na usvajanje, očekuju za mesec dana.